О аутору

Наталија Милинковић, наставница латинског језика у Трећој београдској гимназији.

14 реаговања на О аутору

  1. Деан Симић каже:

    Поздрав професорице
    Тражим по интернету конструкције реченица ном. и акуз. са инфинитивом,
    апсолутни аблатив,перифрастична коњугација активна и пасивна тј. текстове
    са овим конструкцијама да бих могао да вјежбам за испит. Нешто сам пронашао
    али оно што мени треба јесте да имам и преведене те текстове да бих могао да
    се провјерам. Да ли ви имате тако нешто да ми пошаљете?
    Хвала вам!

    Свиђа ми се

    • Наталија каже:

      Ако ти требају оригинални текстови, они се лако могу пронаћи, преведени, додуше, на енглески језик.
      Што се тиче прилагођених текстова, могу да ти пошаљем задатке са такмичења за ученике филолошких одељења, као што је овај:

      Regulo ob res in Africa bene gestas imperium in annum proximum prorogatum est. Quod cum ille
      cognovisset, scripsit ad senatum in agro suo (quem septem iugerum habebat) vilicum mortuum esse
      et servos occasione usos aufugisse ablato instrumento rustico, et petiit ut sibi successor in Africam
      mitteretur. Nam timebat ne, deserto agro, uxor et liberi ali jam non possent. Senatus, acceptis litteris,
      res quas Regulus amiserat publica pecunia redimi jussit et alimenta uxori ac liberis praebuit.
      Crebris deinde proeliis Regulus superatos Carthaginienses pacem petere coegit. Quam cum nollet
      nisi durissimis condicionibus dare, illi a Lacedaemoniis auxilium petierunt; et duce Xanthippo, qui a
      Lacedaemoniis missus erat, victus est Regulus ultima pernicie. Nam ex omni Romano exercitu duo
      milia tantum refugerunt, triginta milia occisa, Regulus ipse in catenas conjectus.

      instrumentum rusticum: пољопривредна опрема — successor: замена — publica pecunia redimere: накнадити о
      државном трошку — alimenta praebere: доделити издржавање — ultima pernicie: катастрофално

      Кључ:

      Због успешне кампање у Африци, Регулу је команда продужена и на следећу годину. Кад је то сазнао, он написа Сенату да је на његовом имању (а имао је седам јутара земље) управитељ умро па су робови искористили прилику да побегну и однели пољопривредну опрему, те затражи да му се у Африку пошаље замена. Наиме, страховао је да, пошто му је имање пусто, његова жена и деца више неће моћи да се издржавају. Примивши писмо, Сенат наложи да се имовина без које је Регул остао накнади о државном трошку, и додели издржавање његовој жени и деци.
      Потом је Регул против Картагињана добио више битака и присилио их да затраже мир. Али пошто га он није хтео дати осим под најтежим условима, они затражише помоћ од Лакедемоњана; и, под командом Ксантипа, којег су послали Лакедемоњани, Регул је катастрофално поражен: од читаве римске војске утекло је само две хиљаде, тридесет хиљада је побијено, а сам Регул пао је у окове.

      Свиђа ми се

  2. Деан Симић каже:

    Ово ће ми бити од велике помоћи.
    Нисам тражио на енглеском али и то бих
    могао искористити. Хвала много на брзом
    одговору и помоћи.

    Свиђа ми се

    • Наталија каже:

      Me Kalendis Ianuariis frequentissimus senatus, consentiente consule P. Lentulo, ab exsilio revocavit. Senatus illo ipso tempore me civem servatorem rei publicae commendavit. Ad meam salutem senatus auxilium omnium civium cuncta ex Italia, consulis voce et litteris, implorandum esse putavit. Mei capitis conservandi causa Romam uno tempore quasi signo dato Italia tota convenit. De mea salute P. Lentuli, optimi consulis, Cn. Pompei, clarissimi civis, ceterorumque principum civitatis celeberrimae et gratissimae contiones fuerunt. De me senatus ita decrevit, Cn. Pompeio auctore, ut, si quis impedivisset reditum meum, in hostium numero putaretur.

      Кључ:

      На дан првог јануара, сенат у пуном саставу, уз пристанак конзула Публија Лентула позвао ме је из прогонства. Истом приликом сенат ме је похвалио као грађанина спасиоца државе. Ради мога спасења сенат је нашао за сходно да путем конзуловог усменог и писменог обраћања замоли помоћ свих грађана из целе Италије. Ради моје безбедности читава се Италија истовремено, као на знак, стекла у Рим. У вези с мојим спасењем изврсни конзул Публије Лентул, угледни грађанин Гнеј Помпеј и остали прваци грађанства одржали су врло масовне и одлично примљене јавне скупове. У вези са мном је сенат одлучио, на иницијативу Гнеја Помпеја, да се сваки онај који се буде опирао мом повратку има сматрати непријатељем.

      http://www.perseus.tufts.edu/hopper/collection?collection=Perseus:collection:Greco-Roman

      Свиђа ми се

  3. Mihajlo Mitić каже:

    Pozdrav,
    da li imate ključ za 2011. godinu takmičenja za prvi razred?

    Свиђа ми се

    • Наталија каже:

      Имам:
      Како је краљица Пасифаја родила краљу Миноју чудовиште
      Једном Нептун, господар над морима, Миноју, који је тад краљевао на острву Криту, посла бика изузетне лепоте и рече: „Ово ћеш ми говече жртвовати.“ Али несрећном краљу послушност се чинила мање привлачном него добит. И тако он не поступи по божјој заповести: добивеног бика задржа, а Нептуну принесе другу жртву. За своју непромишљеност убрзо је платио страшну, чудну казну. Краљица Пасифаја, жена Минојева, заљуби се у Нептуновог бика, и недуго потом роди сина. Миној га прихвати; међутим, људи који би видели новорођенче мишљаху овако: „Ово чудовиште није син нашег краља.“ На људском телу, наиме, била је говеђа глава. Отуда краљ, обузет стидом, Минотаура (то име беше добио) затвори у лавиринт. Ту чудовиште остаде много година, док не погибе од Тезејеве руке.

      Свиђа ми се

  4. Marko каже:

    Pozdrav! Da li imate kljuc od takmicenja 2018, godine?

    Свиђа ми се

  5. Milena каже:

    Zdravo, da li imate kljuc za 2012. godinu za drugi razred?

    Свиђа ми се

  6. Ana каже:

    Pozdrav,
    Da li imate testove i rešenja za treći i četvrti razred filoloskih odeljenja?

    Свиђа ми се

    • Наталија каже:

      (f3) Размишљања једног интелектуалца о навијачким страстима (Plin.Ep.9.6):
      Omne hoc tempus inter libros iucundissima quiete egi. „Quemadmodum“ inquis „in urbe potuisti?“ Ludi circenses erant, quo genere spectaculi ne levissime quidem teneor; nihil novum, nihil varium, nihil quod non semel spectavisse sufficiat. Quo magis miror tot milia virorum tam pueriliter cupere currentes equos, agitatores in curribus videre. Si tamen aut velocitate equorum aut agitatorum arte traherentur, esset ratio quaedam; nunc favent panno, pannum amant, et si in ipso cursu medioque certamine hic color illuc, ille huc transferatur, favor simul cum colore transibit. Tanta auctoritas in una vilissima tunica? Mitto apud vulgus, quod vilius tunica – sed apud quosdam graves homines? Quos ego cum recordor in re inani tam insatiabiliter desidere, capio aliquam voluptatem, quod ea voluptate non capior.

      Свиђа ми се

  7. Bojana каже:

    Postovanje profesorka, ovde jedna vasa bivsa ucenica 🙂 Trenutno radim domaci zadatak iz latinskog jezika sa mladjim bratom (nije nazalost ucenik Trece beogradske gimnazije) i pokusavamo da shvatimo da li postoje greske u postavci samih recenica ili mi ne znamo jednostavno da ih prevedemo. Stoga bih Vas zamolila da nam vi prevedete jednu kratku recenicu uz neko krace objasnjenje.Unapred zahvalna,
    B.S.
    1. In Capitolio arx Romanōrum et sedes sanctae deōrum erant.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s