Инфинитив

Инфинитив је нелични глаголски облик јер не показује ни лице ни број. Сам инфинитив не може да буде предикат у реченици, али може да се употреби као допуна предикату, уз глаголе чији смисао захтева допуну (Треба отићи у продавницу.).

У латинском, за разлику од српског, инфинитив може да означи радњу у садашњости, прошлости и будућности, и може да буде активан и пасиван.

Инфинитив презента активног имамо у навођењу глагола, на другом месту:

laudo, laudāre, laudāvi, laudātum – хвалити

teneo, tenēre, tenui, tentum – држати

lego, legere, legi, lectum – читати

capio, capere, cepi, captum – хватати

audio, audīre, audīvi, audītum – слушати

Инфинитив презента пасивног добијамо када презентској основи додамо наставак -ri у првој, другој и четвртој конјугацији, а у трећој конјугацији -i:

laudāri – бити хваљен

tenēri – бити држан

legi – бити читан

capi – бити хватан

audīri – бити слушан

Инфинитив углавном стоји као допуна уз глаголе чије је значење непотпуно:

Volo cantāre. – Хоћу да певам.

Volo laudāri. – Хоћу да будем хваљен (Хоћу да ме хвале).

Инфинитив такође стоји уз безличне глаголе и уз esse:

Cenam parāre oportet. – Треба спремити вечеру.

Iucundum est amāri. – Лепо је бити вољен.

Инфинитив перфекта активног се код свих глагола гради на исти начин – додавањем завршетка -isse на перфекатску основу:

laudo, 1. laudāvi, laudātum – laudavisse

teneo, 2. tenui, tentum – tenuisse

lego, 3. legi, lectum – legisse

capio, 3. cepi, captum – cepisse

audio, 4. audīvi, audītum – audivisse

sum, esse, fui – fuisse

volo, velle, volui – voluisse

nolo, nolle, nolui – noluisse

malo, malle, malui – maluisse

Инфинитив перфекта пасивног се добија када се партицип перфекта пасива удружи са инфинитивом глагола бити. Пошто се партицип као део инфинитива углавном налази у акузативу, он се тако и наводи:

laudātum, -am, -um esse

tentum, -am, -um esse

lectum, -am, -um esse

captum, -am, -um esse

audītum, -am, -um esse 

Род, број и падеж партиципа зависе од именице на коју се партицип односи.

Депонентни и семидепонентни глаголи имају само пасиван инфинитив перфекта, са активним значењем:

loquor, 3. locūtus sum – locūtum, -am, -um esse

gaudeo, 2. gavīsus sum – gavīsum, -am, -um esse   

Инфинитив перфекта се углавном употребљава у инфинитивним конструкцијама, те ћемо га преводити у оквиру тих конструкција.

Инфинитив футура активног се састоји од партиципа футура активног и инфинитива глагола бити.

Партицип футура активног се добија када се партиципу перфекта пасивног одбије завршетак -um и дода -ūrus, -ūra, -ūrum:

laudo, 1. laudāvi, laudātum → laudatūrus, laudatūra, laudatūrum 

Партицип футура активног се мења по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој) и слаже се са именицом на коју се односи у роду, броју и падежу. Ван контекста превешћемо га описно – онај/она/оно које ће хвалити.

Инфинитив футура активног се увек добија на исти начин, независно од конјугације којој глагол припада:

laudatūrum, laudatūram, laudatūrum esse

tentūrum, tentūram, tentūrum esse

lectūrum, lectūram, lectūrum esse

captūrum, captūram, captūrum esse

audītūrum, auditūram, auditūrum esse 

futūrum, futūram, futūrum esse (инфинитив футура глагола esse)

Депонентни и семидепонентни глаголи имају активан инфинитив футура:

loquor, 3. locūtus sum – locutūrum, locutūram, locutūrum esse

gaudeo, 2. gavīsus sum – gavisūrum, gavisūram, gavisūrum esse 

Инфинитив футура активног се користи само у инфинитивним конструкцијама и немогуће га је превести на српски језик ван тих конструкција.