Инфинитив

Инфинитив је нелични глаголски облик јер не показује ни лице ни број. Сам инфинитив не може да буде предикат у реченици, али може да се употреби као допуна предикату, уз глаголе чији смисао захтева допуну (Треба отићи у продавницу.).

У латинском, за разлику од српског, инфинитив може да означи радњу у садашњости, прошлости и будућности, и може да буде активан и пасиван.

Инфинитив презента активног имамо у навођењу глагола, на другом месту:

laudo, laudāre, laudāvi, laudātum – хвалити

teneo, tenēre, tenui, tentum – држати

lego, legere, legi, lectum – читати

capio, capere, cepi, captum – хватати

audio, audīre, audīvi, audītum – слушати

Инфинитив презента пасивног добијамо када презентској основи додамо наставак -ri у првој, другој и четвртој конјугацији, а у трећој конјугацији -i:

laudāri – бити хваљен

tenēri – бити држан

legi – бити читан

capi – бити хватан

audīri – бити слушан

Инфинитив углавном стоји као допуна уз глаголе чије је значење непотпуно:

Volo cantāre. – Хоћу да певам.

Volo laudāri. – Хоћу да будем хваљен (Хоћу да ме хвале).

Инфинитив такође стоји уз безличне глаголе и уз esse:

Cenam parāre oportet. – Треба спремити вечеру.

Iucundum est amāri. – Лепо је бити вољен.

Инфинитив перфекта активног се код свих глагола гради на исти начин – додавањем завршетка -isse на перфекатску основу:

laudo, 1. laudāvi, laudātum – laudavisse

teneo, 2. tenui, tentum – tenuisse

lego, 3. legi, lectum – legisse

capio, 3. cepi, captum – cepisse

audio, 4. audīvi, audītum – audivisse

sum, esse, fui – fuisse

volo, velle, volui – voluisse

nolo, nolle, nolui – noluisse

malo, malle, malui – maluisse

Инфинитив перфекта пасивног се добија када се партицип перфекта пасива удружи са инфинитивом глагола бити. Пошто се партицип као део инфинитива углавном налази у акузативу, он се тако и наводи:

laudātum, -am, -um esse

tentum, -am, -um esse

lectum, -am, -um esse

captum, -am, -um esse

audītum, -am, -um esse 

Род, број и падеж партиципа зависе од именице на коју се партицип односи.

Депонентни и семидепонентни глаголи имају само пасиван инфинитив перфекта, са активним значењем:

loquor, 3. locūtus sum – locūtum, -am, -um esse

gaudeo, 2. gavīsus sum – gavīsum, -am, -um esse   

Инфинитив перфекта се углавном употребљава у инфинитивним конструкцијама, те ћемо га преводити у оквиру тих конструкција.

Инфинитив футура активног се састоји од партиципа футура активног и инфинитива глагола бити.

Партицип футура активног се добија када се партиципу перфекта пасивног одбије завршетак -um и дода -ūrus, -ūra, -ūrum:

laudo, 1. laudāvi, laudātumlaudatūrus, laudatūra, laudatūrum 

Партицип футура активног се мења по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој) и слаже се са именицом на коју се односи у роду, броју и падежу. Ван контекста превешћемо га описно – онај/она/оно које ће хвалити.

Инфинитив футура активног се увек добија на исти начин, независно од конјугације којој глагол припада:

laudatūrum, laudatūram, laudatūrum esse

tentūrum, tentūram, tentūrum esse

lectūrum, lectūram, lectūrum esse

captūrum, captūram, captūrum esse

audītūrum, auditūram, auditūrum esse 

futūrum, futūram, futūrum esse (инфинитив футура глагола esse)

Депонентни и семидепонентни глаголи имају активан инфинитив футура:

loquor, 3. locūtus sum – locutūrum, locutūram, locutūrum esse

gaudeo, 2. gavīsus sum – gavisūrum, gavisūram, gavisūrum esse 

Инфинитив футура активног се користи само у инфинитивним конструкцијама и немогуће га је превести на српски језик ван тих конструкција.

Овај унос је објављен под Граматика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s