Конструкција номинатива са инфинитивом долази иза глагола који је у пасиву и замењује исти тип реченица као акузатив са инфинитивом. Саму конструкцију чине субјекат у номинативу и предикат у инфинитиву. Глагол у пасиву, који уводи конструкцију, прати лице и број субјекта, а преводи се безлично:
Putātur Marcus impiger esse. – Мисли се да је Марко вредан. ↓ ↓ 3.sg. ↔ nom.sg.
Putantur pueri impigri esse. – Мисли се да су дечаци вредни. ↓ ↓ 3.pl. ↔ nom.pl.
Putor impigra esse. – Мисли се да сам вредна. ↓ 1.sg. (ego)
Лична заменица као субјекат конструкције може да се изостави јер се из главног глагола види о ком лицу је реч.
Putāmur didicisse. – Мисли се да смо научили. ↓ 1.pl. (nos)
Traditur Caesar necātus esse. – Прича се да је Цезар убијен. ↓ ↓ nom.sg. m.
Traduntur hostes necāti esse. – Прича се да су непријатељи убијени. ↓ ↓ nom.pl. m.
Партицип као део инфинитива слаже се у роду, броју и падежу са субјектом.
Domina ancillam punitūra esse creditur. – Верује се да ће господарица казнити ↓ ↓ служавку. nom.sg. f. nom.sg. f.
За разлику од акузатива са инфинитивом, конструкција номинатива са инфинитивом не мора да се пребацује у пасив ако су и субјекат и објекат лица (зато што субјекат не мења облик – остаје у номинативу).
Creduntur Romāni Gallos vicisse. – Верује се да су Римљани победили Гале. ↓ ↓ nom.pl. acc.pl. субјекат објекат
Salvete, amici! 