Герунд

Герунд је глаголска именица средњег рода. Нема номинатив, а остали падежи се граде од презентске основе додавањем форманта –nd за 1. и 2. конјугацију,  –end за 3. и 4, и падежних завршетака. Мења се по другој деклинацији и има само једнину. Углавном се преводи глаголском именицом на -ње.

Номинатив

Уместо номинатива се користи инфинитив презента актива.

Legere utile est. Читање је корисно.

Генитив

Cupidi sumus discendi. Жељни смо учења.

Генитив често стоји уз предлоге causa и gratia – због/ради. За разлику од осталих предлога, causa и gratia стоје иза именице на коју се односе.

Discendi causa domi mansi. Остала сам код куће учења ради/због учења.

Marcus in bibliothēcam venit legendi causa. Марко је дошао у библиотеку читања ради (да чита).

Датив

Puer legendo operam dedit. Дечак се посветио читању.

Акузатив

Акузатив стоји само уз предлоге, најчешће ad – за и inter – за време.

Tabula parāta est ad scribendum. Таблица је спремна за писање.

Pirātae nos inter navigandum aggressi sunt. Напали су нас гусари за време пловидбе.

Уместо акузатива без предлога користи се инфинитив презента актива.

Disco scribere. Учим писање одн. да пишем.

Аблатив

Аблатив може да стоји са и без предлога.

Multa ex legendo discimus. Читањем много учимо.

Аблатив без предлога преводимо глаголским прилогом садашњим на –ћи.

Errando discimus. Грешећи учимо.

Герунд депонентних глагола добијамо на исти начин као код свих осталих глагола.

Герунд глагола ferro, ferre, tuli, latum гради се правилно: ferendi, ferendo, ferendum, ferendo.

Герунд глагола eo, ire, ii, itum гласи: eundi, eundo, eundum, eundo.