Герундив је глаголски придев. Има пасивно значење и означава радњу која мора или треба да се изврши.
Гради се од презентске основе, форманта -nd за 1. и 2. конјугацију, -end за 3. и 4. конјугацију, и завршетака -us (m), -a (f), -um (n):
laudandus, laudanda, laudandum онај који мора или треба да буде хваљен;
tenendus, tenenda, tenendum онај који мора или треба да буде држан;
legendus, legenda, legendum онај који мора или треба да буде читан;
capiendus, capienda, capiendum онај који мора или треба да буде хватан;
audiendus, audienda, audiendum онај који мора или треба да буде слушан.
Герундив се мења по 1. и 2. деклинацији зависно од рода – женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој.
Герундив се као придев слаже са именицом на коју се односи у роду, броју и падежу:
puer laudandus дечак који мора или треба да буде хваљен;
puella laudanda девојчица која мора или треба да буде хваљена;
opus laudandum дело које мора или треба да буде хваљено.
Када је герундив негиран, означава радњу која се не сме извршити:
vir non audiendus човек који се не сме слушати.
Герундив депонентних глагола и глагола ferro, ferre, tuli, latum гради се правилно.
Герундив глагола eo, ire, ii, itum користи се само у средњем роду – eundum јер је глагол непрелазан и може да се употреби у пасиву само безлично.