Перифрастична пасивна конјугација

Перифрастична пасивна конјугација показује радњу која треба или мора да се изврши. Предикат конјугације чине герундив и помоћни глагол esse. Помоћни глагол одређује време а герундив јој даје значење (потреба, морање).

Lingua Latina discenda est. Латински језик треба да се учи/Треба учити латински језик.

Пошто је конјугација пасивна, субјекат у номинативу показује лице или предмет на коме треба да се изврши радња. Герундив се као део предиката слаже са субјектом у роду, броју и падежу, а помоћни глагол се слаже у лицу и броју.

Hostes puniendi sunt. Треба казнити непријатеље/Непријатељи треба да буду кажњени.

Hostes puniendi erant. Требало је казнити непријатеље/Требало је да непријатељи буду кажњени.

Hostes puniendi erunt. Непријатељи ће морати да буду кажњени.

Ако није наведен предмет радње, герундив стоји у номинативу једнине средњег рода а глагол esse у 3. лицу једнине:

Discendum est.   Треба/мора да се учи.    

Лице које треба или мора да изврши неку радњу стоји у дативу:

Servus domino puniendus est.   Господар треба/мора да казни слугу.

Када је наведено лице које треба да изврши радњу, перифрастичну пасивну конјугацију обично преводимо активно.

Ако је перифрастична пасивна конјугација негирана, показује радњу која не треба или не сме да се изврши:

Mentiendum tibi non est. Не треба да лажеш/Не смеш да лажеш.

Овај унос је објављен под Граматика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s