Конјунктив

Конјунктив је глаголски начин који може да се употреби како у независним тако и у зависним реченицама. Јавља се у свим временима осим футура.

Конјунктив у независној реченици

Конјунктив у независној реченици има више значења.

Подстицај

1. лицем множине конјунктива презента подстичемо себе и друге да нешто урадимо или, уз негацију ne, да не урадимо:

Gaudeāmus.  Радујмо се.

Miseros servos ne puniāmus!  Не кажњавајмо јадне робове!

Заповест

Конјунктивом презента изриче се заповест 2. и 3. лицу:

Discas, puer!  Учи, дечаче!

Pueri discant!  Нека деца уче!

Забрана

Блажа забрана изриче се конјунктивом презента са негацијом ne:

Ne sis piger, serve!  Не буди лењ, робе!

Ne sit piger servus!  Нека роб не буде лењ!

Строжа забрана се изриче конјунктивом перфекта са негацијом ne:

Ne fugeris!  Да ниси побегао!

Жеља

Жеља може да буде остварљива и неостварљива. Уз конјунктив жеље обично стоји utinam – дај боже ако је остварљива жеља, камо среће ако је неостварљива. Негација је ne.

Oстварљива жеља у садашњости изриче се конјунктивом презента док се за прошлост користи конјунктив перфекта.

Utinam felix sis!  Дај боже да будеш срећан!

Utinam Caesar hostes vicerit!  Дај боже да је Цезар победио непријатеље!

Неостварљива жеља у садашњости се изриче конјунктивом имперфекта, а у прошлости конјунктивом плусквамперфекта.

Utinam felix esses!  Камо среће да си срећан!

Utinam nostri vicissent!  Камо среће да су наши победили!

Могућност

Могућност у садашњости се изриче конјунктивом презента или перфекта, а у прошлости се изриче конјунктивом имперфекта. Негација не non.

Credat (crediderit) aliquis.  Неко би (по)веровао / Неко би могао да (по)верује.

Quis hoc diceret?   Ко је ово могао да каже?

Немогућност

Радња која не може да се оствари изриче се конјунктивом имперфекта за садашњост, а за прошлост конјунктивом плусквамперфекта.

Tecum luderem, sed pater non sinit.  Играо бих се са тобом, али ми отац не дозвољава.

Tecum lusissem, sed pater non sivit.  Био бих се играо са тобом, али ми отац није дозволио.

Колебање

Колебање, чуђење, несигурност у садашњости се изриче конјункивом презента, у прошлости конјунктивом имперфекта. Негација не non.

Quid dicam?  Шта да кажем?

Amīcum non adiuvem?  Да не помогнем пријатељу?

Quid dicerem?  Шта је требало да кажем?

Tibi verum non dicerem?  Зар није требало да ти кажем истину?

Конјунктив у зависној реченици

Време конјунктива у зависној реченици најчешће се одређује према времену у коме се налази главна реченица.

Времена се деле на главна и историјска. Главна времена су : презент, футур и (начин) императив, а историјска: перфекат, имперфекат и плусквамперфекат.

Правило по коме се одређује време конјунктива у зависној реченици зове се слагање времена – consecutio temporum. При одређивању времена конјунктива узима се у обзир следеће: у ком времену се налази главна реченица и када се дешава радња зависне реченице у односу на главну – пре ње, истовремено са њом, после ње. 

Ако  се радња зависне реченице догодила пре радње главне реченице, у њој стоји:

  1. конјунктив перфекта уколико је главна реченица у главном времену:

Rogo/rogābo quid feceris.  Питам/питаћу шта си радио.

  1. конјунктив плусквамперфекта уколико је главна реченица у историјском времену:

Rogābam/rogāvi/rogaveram quid fecisses.  Питао сам/бејах питао шта си радио.

Оба конјунктива преводимо перфектом.

Ако се зависна реченица догађа у исто време када и главна реченица, у њој стоји:

  1. конјунктив презента ако је у главној реченици главно време:

Rogo/rogābo quid facias.  Питам/питаћу шта радиш.

  1. конјунктив имперфекта ако је у главној реченици историјско време:

Rogābam/rogāvi/rogaveram quid faceres.  Питао сам/бејах питао шта радиш.

Оба конјунктива се преводе презентом.

Ако се зависна реченица догађа после главне реченице, у њој стоји:

  1. конјунктив презента активне перифрастичне конјугације ако је у главној реченици главно време:

Rogo/rogābo quid factūrus sis.  Питам/питаћу шта ћеш радити.

  1.  конјунктив имперфекта активне перифрастичне конјугације ако је у главној реченици историјско време:

Rogābam/rogāvi/rogaveram quid factūrus esses.  Питао сам/бејах питао шта ћеш радити.

Оба конјунктива се преводе футуром.

Овај унос је објављен под Граматика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s