Сложена времена

Пасивни перфекат

Састоји се од партиципа перфекта пасива (трпни придев) и презента глагола esse.

Партицип перфекта пасива имамо у навођењу глагола, на четвртом месту:

laudo, 1. laudāvi, laudātum – хвалити

Речник нам даје средњи род партиципа перфекта пасива, а ми ћемо из њега лако извести облике за мушки и женски род – одбићемо завршетак -um и додати за мушки род -us, за женски -a:

laudātus   laudāta   laudātum – похваљен / похваљена / похваљено

Партицип перфекта се мења по првој и другој деклинацији: женски род је у првој деклинацији, мушки и средњи су у другој.

Род, број и падеж партиципа зависе од именице на коју се односи: discipula laudāta – похваљена ученица, discipuli laudāti – похваљени ученици, opera laudāta – похваљена дела и сл.

Перфекат у пасиву изгледа овако:

sg. 1. laudātus, a, um sum                     pl. 1. laudāti, ae, a sumus                                                         2. laudātus, a, um es                               2. laudāti, ae, a estis                                                             3. laudātus, a, um est                              3. laudāti, ae, a sunt

Превод: похваљен сам/похваљена сам итд.

Пасивни перфекат се увек гради на исти начин, независно од конјугације којој глагол припада.

  1. Discipulos, qui impigri erant, magister laudāvit. – Учитељ је похвалио ученике који су били вредни.

      Discipuli, qui impigri erant, a magistro laudāti sunt.                                                                     ↓                                                                     ↓              ↓                                                                     nom.pl. m.                                                  nom.pl. m.   3.pl.

      Ученици, који су били вредни,  похваљени  су од стране учитеља.

2.  Epistulam ad matrem scripsi. – Написала сам мајци писмо.

      Epistula ad matrem scripta est a me. – Писмо је написано мајци од стране мене.                ↓                                    ↓            ↓                                                                                                            nom.sg. f.                nom.sg. f.    3.sg.

Пасивни плусквамперфекат

Гради се од партиципа перфекта пасива и имперфекта глагола esse:

sg. 1. laudātus, a, um eram                     pl. 1. laudāti, ae, a erāmus                                                      2. laudātus, a, um eras                            2. laudāti, ae, a erātis                                                          3. laudātus, a, um erat                             3. laudāti, ae, a erant

Превод: био сам (бејах) похваљен/била сам (бејах) похваљена итд.

И пасивни плусквамперфекат се увек гради на исти начин, независно од конјугације којој глагол припада.

Ancilla a domina laudāta erat. -Служавка је била похваљена од стране господарице.         ↓                             ↓            ↓                                                                                                              nom.sg. f.         nom.sg. f.   3.sg.

Пасивни футур II

Гради се код свих глагола на исти начин, од партиципа перфекта пасива и футура I глагола esse:

sg. 1. laudātus, a, um ero                     pl. 1. laudāti, ae, a erimus                                                           2. laudātus, a, um eris                          2. laudāti, ae, a eritis                                                             3. laudātus, a, um erit                           3. laudāti, ae, a erunt

Превод: будем похваљен/будем похваљена итд.

Објављено под Граматика | Оставите коментар

Пасив

У латинском, исто као у српском и другим језицима, реченицу можемо да формулишемо активно и пасивно. У првом случају субјекат реченице показује вршиоца радње, а у другом субјекат показује лице или предмет на коме се радња врши (лице или предмет који ту радњу трпи).

Пасивни презент

Гради се тако што се презентској основи додају лични наставци за пасив: -r, -ris, -tur, -mur, -mini, -ntur. У 1. лицу једнине се задржава и активан наставак -о (важи за све четири конјугације).

Прва конјугација: ornor, ornāris, ornātur, ornāmur, ornamini, ornantur (бивам украшаван/бивам украшавана итд.).

Друга конјугација: teneor, tenēris, tenētur, tenēmur, tenemini, tenentur (бивам држан/бивам држана итд.).

Глаголима треће сугласничке конјугације између презентске основе и личних наставака додају се тематски вокали; глаголи на -io треће конјугације као и глаголи четврте конјугације добијају тематски вокал само у 3. лицу множине.

Трећа сугласничка конјугација: legor, legeris, legitur, legimur, legimini, leguntur (бивам читан/бивам читана итд.).

Трећа -io конјугација: capior, caperis, capitur, capimur, capimini, capiuntur (бивам хватан/бивам хватана итд.).

Четврта конјугација: punior, punīris, punītur, punīmur, punimini, puniuntur (бивам кажњаван/бивам кажњавана итд.).

Пребацивање реченица из актива у пасив   

Magister discipulos docet.   – Учитељ подучава ученике.

У овој реченици вршилац радње (субјекат) је учитељ и налази се у номинативу; ученици су прави објекат и налазе се у акузативу; предикат се слаже са субјектом у лицу и броју – учитељ одн. он подучава.

Ако бисмо хтели ову реченицу да формулишемо пасивно, прави објекат би преузео службу субјекта и променио би падеж – из акузатива би прешао у номинатив (број се не мења – ако је објекат био у једнини остаће у једнини и када промени падеж и службу, исто важи и за множину), предикат би добио пасивни облик и слагао се у лицу и броју са субјектом:  Ученици бивају/су подучавани. Вршилац радње у пасивној реченици, ако желимо да га истакнемо, налази се у аблативу са предлогом a/ab/abs.

На латинском то изгледа овако:

Discipuli a magistro docentur.  – Ученици бивају подучавани од стране учитеља.                ↓                      ↓              ↓                                                                                                                        nom.pl.           abl.sg.       3.pl.

Servus pueros ad ludum ducit.  – A servo pueri ad ludum ducuntur.

Роб води дечаке у школу.  – Дечаци су вођени у школу од стране роба.

Када се реченица пребацује у пасив, прилошкој одредби (ad ludum у нашем примеру) се не мења облик. Исто важи за неправи објекат:

Puer sorōri fabulas iucundas legit.  – A puero sorōri fabulae iucundae leguntur.

Дечак чита сестри занимљиве приче.  – Занимљиве приче се читају сестри од стране дечака.

Ако субјекат или објекат има поред себе атрибут или апозицију, приликом пребацивања у пасив промениће се и атрибут одн. апозиција заједно са именицом на коју се односи (занимљиве приче).

Puer me spectat.  – A puero (ego) spector.

Дечак ме гледа.  – Гледана сам од стране дечака.

Лична заменица у номинативу може да се изостави јер по глаголу видимо о ком лицу је реч.

Домаћи задатак

Пребаци реченице у пасив, затим их анализирај и преведи:

  1. Magister me semper interrogat. interrogo, 1. – питати
  2. Pater te ante ludum exspectat.
  3. Mater cenam in mensa ponit. pono, 3. – ставити
  4. Cicero uxōri pecuniam dat.
  5. Magister non punit pueros impigros.

Решење:

(Ред речи није строго дефинисан – вршилац радње може да буде на почетку реченице, на крају или негде у средини.)

1. A magistro semper interrogor. – Учитељ ме увек пита.                                                                        ↓                                ↓               (Увек сам питан од стране учитеља.)                                         abl.sg.                      1.sg.

  1. A patre ante ludum exspectāris. – Отац те чека испред школе.                                                  ↓                                  ↓                 (Чекан си испред школе од стране оца.)                          abl.sg.                        2.sg.
  2. A matre cena in mensa ponitur. – Мајка ставља вечеру на сто.                                                  ↓            ↓                            ↓          (Вечера се ставља на сто од стране мајке.)                   abl.sg.     nom.sg.              3.sg.
  3.  A Cicerōne uxōri pecunia datur.  – Цицерон даје жени новац.                                                      ↓                          ↓            ↓           (Новац се даје жени од стране Цицерона.)                    abl.sg.              nom.sg.    3.sg.
  4. Pueri impigri a magistro non puniuntur. – Учитељ не кажњава вредне ученике.                    ↓                      ↓                        ↓                   (Вредни ученици не бивају кажњавани        nom.pl.           abl.sg.               3.pl.                 од стране учитеља.)

Можете да вежбате и реченице из књиге, лекција XVI.

Пасивни имперфекат

Овде се треба подсетити да имперфекат означава радњу која је трајала или се понављала у прошлости, и да се увек преводи несвршеним глаголима.

Гради се тако што се презентској основи додаје формант ba/eba и лични наставци за пасив: -r, -ris, -tur, -mur, -mini, -ntur.

Прва конјугација: ornābar, ornabāris, ornabātur, ornabāmur, ornabamini, ornabantur (био сам украшаван/била сам украшавана итд.).

Друга конјугација: tenēbar, tenebāris, tenebātur, tenebāmur, tenebamini, tenebantur (био сам држан/била сам држана итд.).

Трећа сугласничка конјугација: legēbar, legebāris, legebātur, legebāmur, legebamini, legebantur (био сам читан/била сам читана итд.).

Трећа -io конјугација: capiēbar, capiebāris, capiebātur, capiebāmur, capiebamini, capiebantur (био сам хватан/била сам хватана итд.).

Четврта конјугација: puniēbar, puniebāris, puniebātur, puniebāmur, puniebamini, puniebantur (био сам кажњаван/била сам кажњавана итд.).

Servi pigri saepe a domino puniebantur. – Лењи робови су често били кажњавани од стране господара (Господар је често кажњавао лење робове).

In amphitheatro multae bestiae occidebantur. – Многе животиње су биле убијане у амфитеатру.

У пасивној реченици се вршилац радње често изоставља, ако га пак наведемо, као у првом примеру, реченицу онда можемо да преведемо и активно.

Домаћи задатак

Преведите реченице (лекција XVII):

  1. Antīquis temporibus uxōres duris laboribus premebantur, multa arva colebantur, lana faciebātur, aqua portabātur.
  2. Marīti numquam domi erant – bella gerebantur, divitiae augebantur.

Решење:

  1. Жене су у стара времена биле притискане тешким пословима, многе њиве су биле обрађиване (су се обрађивале), прела се вуна, носила се вода.
  2. Мужеви никад нису били код куће – водили су се ратови, увећавало се богатство.

Пасивни футур I

Пасивни футур I се гради од презентске основе и посебних завршетака који нису исти за све глаголе:

Прва конјугација: ornābor, ornaberis, ornabitur, ornabimur, ornabimini, ornabuntur (бићу украшаван/украшавана итд.).

Друга конјугација: tenēbor, teneberis, tenebitur, tenebimur, tenebimini, tenebuntur (бићу држан/држана итд.).

Трећа сугласничка конјугација: legar, legēris, legētur, legēmur, legemini, legentur (бићу читан/читана итд.).

Трећа -io конјугација: capiar, capiēris, capiētur, capiēmur, capiemini, capientur (бићу хватан/хватана итд.).

Четврта конјугација: puniar, puniēris, puniētur, puniēmur, puniemini, punientur (бићу кажњаван/кажњавана итд.).

Домаћи задатак

Пребаци реченице у пасив, затим их анализирај и преведи:

  1. Milites urbem hostium delēbunt.
  2. Discipuli, magister vos laudābit.
  3. Imperātor milites in Asiam mittet.
  4. Servi domum custodient.

Решење:

  1. A militibus urbs hostium delebitur.   Непријатељски град ће бити разорен од стране          ↓             ↓               ↓             ↓          војника.                                                                                abl.pl.   nom.sg.    gen.pl.     3.sg.     (Војници ће разорити град непријатеља.)
  2. Discipuli, a magistro laudabimini.   Ученици, бићете хваљени од стране учитеља.            ↓                    ↓                  ↓               (Ученици, хвалиће вас учитељ.)                         voc.pl.           abl.sg.          2.pl.
  3. Ab imperatōre milites in Asiam mittentur.  Војници ће бити послати у Азију од                          ↓                ↓                ↓            ↓             стране императора.                                                   abl.pl.      nom.pl.     acc.sg.     3.pl.         (Император ће послати војнике…)
  4. A servis domus custodiētur.   Кућа ће бити чувана од стране робова.                                        ↓          ↓               ↓               (Робови ће чувати кућу.)                                                             abl.pl.   nom.sg.     3.sg.
Објављено под Граматика | Оставите коментар

Припрема за такмичење (други разред)

Задаци са републичких такмичења:

18. мај 2019: 

Магарац не признаје класне разлике

Servus quidam a foro ad oppidum rediens viam angustam intravit. In ea via domino cuidam occurrit; dominus vehebatur equo, servus asino. Necesse erat et servum et dominum cоnsistere, quia nimis angusta erat via. Sed neuter eоrum recеdere voluit. Dominus vultu severo “Heus tu, serve!” inquit, “Cede mihi! Iube asinum tuum ad forum
reverti!” Ad hoc servus, “Asinus meus” inquit “mihi non parebit: procedere vult. Tibi recedendum est!” At dominus iratus “Numquam tibi” inquit “sordidissimo servo, cedam! Nisi tu recedis, hoc baculo et te et asinum istum verberaturus sum!” ac servum aggressus est. Tum vero asinus rudere coepit: “Hiaahiaa…!” Sono territus equus in pedes posteriоres surrexit. Domino deiecto, se vertit atque in oppidum fugit. Asinus cum servo equum currentem secutus est neque dominus eos retinere potuit.

quidam неки vehebatur equo јахао коња neuter ниједан (од два) vultus израз лица heus хеј! nisi ако не rudere њакати, ревати posterior задњи surgere устати, усправити се, пропињати се deicere збацити

19. мај 2018: 

Лукави покушај крађе

Olim per Italiam Hercules boves egisse narratur ac prope Tiberim fluvium fessus via in herba procubuisse. Postquam eum sopor oppresserat, pastor quidam nomine Cacus, captus pulchritudine boum, aliquot de grege rapere et in speluncam proximam abdere statuit. Et quia sciebat vestigia boum ad speluncam deductura esse gregis dominum, aversos boves caudis in speluncam traxit. Hercules, somno excitatus gregem suum aspexit et partem abesse numero sensit. Deinde, ut boum vestigia vidit animadvertitque omnia foras esse versa, hac re confusus atque incertus reliquum gregem ex loco infesto abigere coepit. Tum vero abactae boves desiderio relictarum mugiebant, et quae in spelunca inclusae erant vocem reddebant. Hac audita Hercules rursus ire coepit. Quem ubi euntem ad speluncam Cacus vi prohibere conatus est, clava Herculis ictus interiit.

oppresserat савладао captus опчињен aversos унатрашке versus, -a, -um окренут infestus уклет vocem reddebant узвратише

20. мај 2017: 

Како је Нума постао краљ

Romulo mortuo patres inter se diu certabant quis eorum Romae regnaret. Omnibus placebat aliquod caput civitatis esse, nec vero quisquam alteri concedere volebat.
Tandem populum in contionem vocaverunt, ubi sic dictum est: »Quirites, regem create! Si dignus erit, patres ei regnum deferent.«
Eo tempore Curibus, quod vetus erat Sabinorum oppidum, Numa Pompilius habitabat, vir justus ac sapiens. Eum populus Romanus regem creavit, ac patres, quia neminem illi praeferre audebant, ei regnum detulerunt.
Tum in Capitolio augur cum creato rege consedit in lapide quodam ad meridiem verso, et Jovem, patrem deorum hominumque, his verbis precatur: »Juppiter pater, si est fas hunc Numam Pompilium, cujus ego capiti manum dextram imposui, regem Romae esse, velim te signa nobis dare clara et certa.« Missis auspiciis, Numa rex declaratus in forum Romanum descendit.

ad meridiem versus окренут ка југу — Capitolium Капитол — Curibus у Курима — Juppiter Jovis m Јупитер — missis auspiciis по пријему повољних знамења — Numa Pompilius Нума Помпилије — patres оци, сенатори — Quirites Римљани — regnum deferre дати власт — Romulus Ромул — Sabini Сабињани

22. мај 2016:

Цар Август о почастима које су му указане

Nomen meum senatus consulto inclusum est in Saliare carmen, et sacrosanctum in perpetuo me esse ac tribunicia potestate uti per legem sanctum est. Pontifex maximus fieri in vivi collegae mei locum, populo id sacerdotium deferente mihi quod pater meus habuerat, recusavi. Quod sacerdotium, aliquot post annos mortuo collega, tota ex Italia ad comitia mea confluente multitudine, recepi. Aram Fortunae Reduci ad portam Capenam pro reditu meo senatus consecravit, in qua pontifices et virgines Vestales anniversarium sacrificium facere jussit eo die quo in urbem ex Syria redieram. Quem diem Augustalia ex cognomine nostro appellavit. Janum Quirinum, quem ante partam victoriis pacem terra marique per totum imperium populi Romani majores nostri claudi noluerunt, ter me principe senatus claudendum esse censuit.

senatus consultum резолуција Сената — carmen Saliare обредна песма салијских свештеника — deferre понудити — ad comitia mea ради мог избора — Fortuna Redux Фортуна Повратница — porta Capena Капенска капија (у Риму) — anniversarius годишњи — nostro = meo — Janus Quirinus храм Јануса Квирина — ante све до — partus постигнут — princeps принцепс

16. мај 2015:

Дими се над Везувом

Avunculus meus Plinius erat Miseni classemque imperio praesens regebat. Illa ruinosa die, hora fere septima, mater mea indicat ei apparere nubem inusitata et magnitudine et specie. Ille gustaverat iacens studebatque: poscit soleas, ascendit locum ex quo maxime miraculum illud conspici poterat. Nubes — incertum procul intuentibus ex quo monte; Vesuvium fuisse postea cognitum est — oriebatur, cuius similitudinem et formam non alia magis arbor quam pinus expresserit. Nam longissimo velut trunco elata in altum, quibusdam ramis diffundebatur, credo quia recenti spiritu evecta; dein, senescente eo destituta, aut etiam pondere suo victa, in latitudinem vanescebat, candida interdum, interdum sordida et maculosa.

10. мај 2014:

Зашто је Сократ трпео Ксантипу

Xanthippe, Socratis philosophi uxor, morosa admodum fuisse fertur et iurgiosa irarumque et molestiarum muliebrium noctu diuque plena. Huius in maritum intemperies miratus olim Alcibiades »Cur« inquit, »Socrate, mulierem tam acerbam domo non exigis?« – »Quoniam« inquit Socrates »cum illam domi talem perpetior, foris quoque hominum petulantiam et iniurias facilius ferre disco.« Secundum hanc sententiam Varro quoque in satura quam De officio mariti scripsit »Vitium« inquit »uxoris aut tollendum aut ferendum est. Qui tollit vitium, uxorem commodiorem praestat; qui fert, sese meliorem facit.« Unde apparet Varronem censuisse uxoris vitium quod corrigi non possit ferendum esse; vitia enim flagitiis esse leviora.

Xanthippe Ксантипа; Socrates Сократ; Alcibiades Алкибијад; Varro Варон; secundum hanc sententiam у складу с тим мишљењем; satura сатира; tollere уклонити, одстранити

Кључ:

Ксантипа, жена философа Сократа, важи да је била врло ћудљива и свадљива, и дању и ноћу пуна женске срдње и зловоље. Једном, чудећи се њеним хировитим испадима на мужа, Алкибијад рече: Зашто, Сократе, тако непријатну жену не отераш од куће? Зато, рече Сократ, што кад њу такву трпим код куће, учим да и од људи ван куће лакше подносим безобразлук и увреде. У складу с тим мишљењем и Варон у сатири под насловом О мужевљој дужности каже: Ману код жене ваља или отклонити, или је сносити. Ко ману отклања, производи савршенију жену, а ко сноси, чини себе бољим. Из чега се види да је Варон сматрао да женину ману која се не може поправити треба подносити, јер су мане ситнија ствар него скандали.

11. мај 2013: 

Богати скоројевић о својој опоруци

»Amici!« inquit Trimalchio, »servi quoque homines sunt, etsi eos malum fatum oppressit! Ideo mea tota familia manumittetur ex testamento meo. Heredem autem facio Fortunatam meam, quam commendo omnibus amicis. Et haec omnia facio publico. Volo enim me jam nunc sic amari tamquam mortuum.« Hic omnes domino gratias agere coeperunt. Ille interim exemplar testamenti afferri totumque a prima littera ad ultimam recitari jussit. Respiciens deinde Habinnam »Tu vero« inquit, »amice, aedificasne monumentum meum? Hoc te imprimis rogo: ad pedes statuae meae pone coronas et unguenta. Me autem facies sedentem, cum anulis aureis, et nummos e sacculo effundentem. Et ad dextram Fortunata mea columbam tenebit. Circa monumentum autem omne genus pomorum poni jubeo.« Haec ut dixit, flere coepit ubertim.

Trimalchio ~ionis Трималхион; familia ~ae f служинчад, послуга; manumitto manumittere ~misi ~missum ослободити; ex на основу, по; Fortunata ~ae Фортуната (Трималхионова супруга); publico јавно; Habinnas ~ae Хабина (Трималхионов пријатељ); ut чим

5. мај 2012:

Енеја

Poetae narrant Aeneam deae Veneris filium fuisse. Hunc, Troia eversa, cum patre Anchisa filioque Ascanio ex infelici patria evasisse et navem conscendisse ferunt. Etenim iusserat eum mater mare transire novumque regnum et felicius in alia terra condere. Postquam in Africa apud Didonem reginam aliquamdiu mansit, Carthagine profectus est et paucis post diebus ad Italiae litus appulit. Ibi fama est eum a rege Latino benigne acceptum esse. Nam et filiam regis, Laviniam nomine, in matrimonium duxit.

Apud Romanos Aeneas summo honore cultus est. Ab hoc enim Romulus Remusque originem duxisse crediti sunt. Quare Romani Aeneam gentis suae proavum esse putaverunt.

14. мај 2011:

Велики пожар у Риму

Nerone imperante, terribile incendium magnam urbis Romae partem absumpsit. Nero,
cum urbem ardentem prospiceret, flammarum pulchritudine delectatus Trojae incendium
cecinisse dicitur in scaena domestica. Num vero tyrannus ille insanus, qui vetera aedificia
vicosque angustos contemnebat, urbem ipse incenderit, incertum est. Sexto demum die
ignis extinctus est: de quattuordecim regionibus, in quas urbs divisa erat, quattuor
integrae manebant, tres funditus deletae erant, in reliquis pauca tectorum vestigia
supererant. Quae vallis inter Esquilias et Palatium sita est, ea tota domibus vacua facta
erat. In hac jam Nero domum amplissimam sibi exstruxit, quae auro gemmisque ita
splendebat ut jure Domus aurea appellaretur.

cum док – delectatus одушевљен – in scaena domestica на својој камерној сцени – num да ли – vero пак – vicos улице – incenderit запалио – demum тек, најзад – tectorum зградâ – Esquiliae Есквилин (један од римских брегова) – Palatium Палатин – ita… ut… до те мере да…

15. мај 2010:

Песник и пустолов Арион прича шта му се догодило на повратку из Велике Грчке у Коринт

In Magnā Graeciā bene erat mihī: cantābam cōram hominibus, in dēliciīs habēbar, pecūniā implēbar. Ego tamen Corinthum rūrsus vidēre voluī. Itaque nautās Corinthiōs invēnī quī domum revertēbantur, et in eōrum nāvem acceptus sum. Nāvigābāmus, cum scelestī illī hominēs propter pecūniam quam mēcum habēbam mē occīdere statuērunt. Ego omnia dabam, sed illī vīvere mē nōn sinēbant; nam crīmen poenamque timēbant. Tum ego vestem pulcherrimam induī, lyram meam cēpī, vōcem sustulī, et dum stupent illī, in mare mē jēcī. Natābam, cum ecce inter undās cōnspiciō delphīnum ingentem, quī mē tergō vehere coepit. Sīc servātus in Lacōnicam pervēnī, unde Corinthum redīre mihī facile fuit.

in dēliciīs habērī: бити омиљен — Lacōnica: Лаконија

9. мај 2009:

Покољ Римљана у Теутобуршкој шуми

Olim Arminius, filius Segimeri principis Cheruscorum, convocatis amicis, »Audiatis me«
inquit »viri Cherusci: ego Romanorum servus esse nolo. Quid enim fortibus viris servitute turpius esse potest? Ceterum neque nos solos pugnaturos existimo. Censeo enim omnes Germanos ad belli societatem nobis vocandos esse.« Ita bellum paratur, Arminius dux deligitur. Nec multo post, dum per saltum Teutoburgiensem Quintilius Varus legatus cum tribus legionibus iter facit, irruit in Romanos Germanorum armatorum multitudo quae in silvis se absconderat. Impetum non sustinuit exercitus: militum Romanorum pauci evaserunt, plurimi caesi sunt. Hujus tantae cladis ne Varus quidem superstes fuit, qui postquam legionum suarum caedem oculis vidit, suo se ipse gladio occidit.

Властита имена: Arminius Арминије, Segimerus Сегимер, Cherusci Херусци (племе Херускâ), Germani Германи, saltus Teutoburgiensis Теутобуршка шума, Quintilius Varus Квинтилије Вар

мај 2008:

Атински краљ Кодро својом жртвом спасава отаџбину

Erant inter Athenienses et Dorienses veteres simultates. Quondam ergo Dorienses, dum
contra Athenienses bellum parant, oraculum Delphicum consulunt, unde sic responsum
est de belli exitu: „Victores eritis nisi Codrum, Atheniensium regem, occideritis.“ Sumpto
bello Doriensium dux jussit Codrum praecipue in proelio servari. Codrus vero, quoniam et
ipse responsum Apollinis cognoverat, morte sua patriam servare statuit. Quare, regali veste posita, pannosus in hostium castra ingressus est ibique quem primum militem vidit, eum pugione petivit; hic autem sese defendens regem occidit. Cujus corpus postquam agnitum est, sine proelio exercitus Doriensis Atheniensium fines reliquit.

Властита имена: Athenienses Атињани, Dorienses Дорани, Codrus Кодро, Apollo Аполон. oraculum Delphicum: (Аполоново) пророчиште у Делфима — nisi: ако не — bellum sumere: ући у рат, започети рат — vestem ponere: скинути одећу — sese = se

Објављено под Такмичење | Оставите коментар

Припрема за такмичење (први разред)

Задаци са републичких такмичења:

18. мај 2019: 

Европа и бик

Europa, bona et pulchra virgo Graeca, olim cum multis amicis in campo ludit. Subito autem magnum taurum viderunt. Amicae eius celerrime fugerunt, sed Europa, audacior amicis, animal non timuit. Accedit, manu eum tetigit, in eius tergum ascendit et »O amicae,« inquit, »venite, et me spectate!« Statim autem taurus surrexit et ad maris litus cucurrit; Europa clamabat. Tum taurus campum reliquit et ad magnos maris fluctus petivit. Postquam vero in altum pervenerant, »Non taurus,« inquit, »sed luppiter, deorum hominumque pater sum. Ne time: non enim malus sum, non tibi nocebo; propter amorem te rapere statui.« Europa igitur metum deposuit. Post breve tempus ad novam terram pervenerunt, ubi taurus divinam formam resumpsit. Europam uxorem duxit et eam
terram Europam appellavit.

ludo ludere lusi играти се subito изненада, одједном taurus ~i m бик accedo accedere accessi прилазити, прићи tango tangere tetigi додирнути, дотаћи tergum ~i n леђа ascendo ascendere ascendi пењати се inquit рече surgo surgere surrexi устати,
подићи се litus ~oris n обала curro currere cucurri трчати clamo clamare clamavi викати fluctus ~us m. талас altum ~i n пучина noceo nocere nocui (+ dat.) озледити, наштетити, повредити propter због, ради, зарад depono deponere deposui
одложити, оставити forma ~ae f облик, лик resumo resumere resumpsi поново узети, повратити uxorem ducere оженити, узети за жену

19. мај 2018: 

Незгодна питања за тату

Olim hinnuleus patri »Cur tu« inquit, »pater, canes adeo times? Nam et major es eis et celerior, et cornua magna et fortia geris in fronte.«
Huic cervus »Ista« inquit »quae dicis, fili, vera sunt omnino. Multas enim et magnas dotes nobis cervis natura dedit. Sed tamen canes nos terrent semperque terrebunt. Tu quoque, si eorum latratum audiveris, in loco non manebis, sed fugies. Scis enim: ubi canis auditur, ibi et venator mox erit.«
At filius »Immo non tu« inquit »solum canes et venatores times, sed neque innoxios strepitus sustines. Nam heri ad rivum dum bibimus, ex arbore vicina corvus vocem emisit, quam ut audivimus, tu caput attulisti, aures arrexisti, neque amplius mihi bibere licuit, sed cito inde discessimus.«
Jam nihil respondit cervus, sed pudore victus tacuit.
Similiter et homo, si natura timidus est, frustra gladium gerit, scutoque frustra tegitur.

olim некад, једном hinnuleus ~i m лане (младунац јелена) inquit рече canis ~is m пас adeo толико, тако cornu ~us n рог frons frontis f чело cervus ~i m јелен omnino сасвим dos dotis f дар natura ~ae f природа terreo ~ere terrui застрашивати, плашити latratus ~us m лавеж cito брзо scio scire scivi знати ibi тамо venator ~oris m ловац mox убрзо, ускоро immo али, међутим solum само innoxius ~a ~um безопасан strepitus ~us m, шум, звук sustineo ~ere sustinui издржати, поднети heri јуче rivus ~i m поток dum док bibo bibere bibi пити arbor arboris f дрво vicinus ~a ~um оближњи corvus ~i m гавран emitto emittere emisi пустити, испустити ut чим attollo attollere attuli уздигнути auris ~is f ухо arrigo arrigere arrexi начуљити amplius више licet licere licuit (+Dat) опуштено је, могућно је (некоме) inde одатле discedo discedere discessi отићи jam nihil ништа више pudore victus постиђен taceo tacere tacui (за)ћутати similiter слично timidus ~a ~um страшљив, плашљив frustra узалуд gladius ~i m мач scutum ~i n штит tego tegere texi покривати, штитити

20. мај 2017: 

Божанско разочарање

Statuit quondam Mercurius suam apud mortales existimationem cognoscere. Se igitur fecit mortali similem; tum de sede deorum immortalium, quae est in monte Olympo, descendit in terram et Athenas venit.
In ea urbe tabernam statuarii petivit. Multas ibi statuas inspiciebat; tandem »Istud Jovis signum« inquit »quanti constat?«
Cui statuarius »Jovem hunc« inquit »pulcherrimum, ex optimo marmore factum, emes drachmis quinque.«
At Mercurius »Magnum« inquit »pretium!«; utque aliam inspexit statuam, »Junonem autem illam quanti« inquit »aestimas?«
»Illa vero« inquit ille »drachmis quattuor tibi constabit.«
Haec statuarii verba miratus Mercurius »Cur tu« inquit »Junonis signum minore pretio vendis quam Jovis?«
»Quia deorum maximum plurimi aestimo« inquit statuarius. »Sed audi me, vir bone: Jovem Junonemque simul eme, et parvum tibi Mercurium gratis dabo illum quem vides prope ostium.«

aestimo aestimare ценити — aliam другу — Athenae ~arum f Атина — cognosco cognoscere cognovi cognitum испитати, тестирати — consto constare constiti коштати, стајати — descendo descendere descendi descensum сићи — di immortales бесмртни богови (или само: богови) — drachma ~ae f драхма — existimatio ~tionis f углед — gratis бесплатно — ibi тамо — inquit рече — inspicio inspicere inspexi inspectum гледати — Juno Junonis f Јунона — Juppiter Jovis m Јупитер — marmor marmoris n мермер — Mercurius ~ii m Меркур — miratus зачуђен — mortalis ~is m смртник, људско биће — Olympus ~i m Олимп — ostium ~ii n врата — plurimi највише, најскупље — prope поред — quanti колико, пошто — quattuor четири — quinque пет — quondam једном — sedes ~is f станиште — signum кип, статуа — simul уједно, ђутуре — statua ~ae f статуа, кип — statuarius ~ii m вајар — taberna ~ae f радња, атеље — tandem најзад — ut кад

22. мај 2016: 

Несрећни јелен

Cervus quondam ad fontem, postquam biberat, restitit paulum, et in aqua vidit imaginem suam. Cornua ut conspexit, horum pulchritudine delectatur; crura vero ei, quia tenuia erant, minus placuerunt. Nec multo post audivit voces hominum canumque qui per campum ibant venatum. Illorum clamoribus et latratu conterritus, in fugam se dedit, donec levissimo cursu in silvam pervenit. Ibi vero arborum antiquarum validissimis ramis densisque frondibus cornua ejus implicantur. Sic misere impeditus retinetur donec eum venatores inveniunt. Saevis morsibus canum dum laceratur, jam morti proximus sic secum cogitat: »O quam stulte feci, quam amens fui, qui ipse in me vana et inutilia laudabam, optima vituperabam! Nam me crura mea, quae despexeram, salvum fecerunt, at cornua, quae me delectaverant, perdiderunt.« — Saepe id quod contemnitur nobis utilius est eis rebus quas laudare solemus.

cervus јелен — quondam једном — fons fontis извор — bibo bibere bibi пити — resto restare restiti застати — paulum мало — imago -ginis слика — cornu -us n рог — conspicio conspicere conspexi угледати — pulchritudo -tudinis лепота — delecto -are одушевити — crus cruris n нога — tenuis -e танак — minus мање — nec multo мало — canis пас — qui који — campus поље — ibant venatum ишли и ловили — clamor узвик — latratus лавеж — conterritus престрашен — fuga бег — donec док не — levis -е лак — cursus трк — silva шума — ibi тамо — arbor дрво — validus јак — ramus грана — frondes лишће — densus густ — implicare уплести — impeditus спетљан — retineo -ere задржати — venator ловац — saevus свиреп — morsus ујед — dum док — lacero -are растргнути — cogito -are мислити — quam како — amens безуман — vanus -а -um испразан — inutilis -e бескористан — vitupero -are грдити — crura, quae… ноге, које… — despicio despicere despexi потценити — salvus безбедан — cornua, quae… рогови, који… — perdo perdere perdidi уништити — quod што — contemno contemnere занемарити — utilis -e користан — quas које — soleo solere обичавати

16. мај 2015: 

Погрешно протумачено пророчанство

Croesus, Lydiae rex, ingentes copias armavit, quia Persiam invadere optabat. Iam equitum peditumque Lydorum multitudo ad hostium fines pervenerat, cum rex oraculum Apollinis de suae expeditionis fortuna interrogare statuit. Croeso sic respondit Pythia: »Croesus in Persiam pedem ponet et regnum potentis regis evertet.« Magnam laetitiam oraculi responsum avido regi dedit. Confestim cum agmine suo in Persiam penetravit. Ubi ad castra hostium pervenit, temere proelium commisit. Proelium atrox fuit et magnus numerus militum Lydorum et Persarum cecidit. Tandem fortuna secunda Persis fuit et Croesus in potestatem hostium venit. Tum patentes fuerunt oraculi ambages: nam Croesus magnum regnum vere evertit, non tamen hostium, sed suum.

10. мај 2014:

Како је Плутон отео Церерину кћер Прозерпину

Quondam Pluto, dominus inferorum, Jovem regem deorum, fratrem suum, sic rogabat: »Da mihi, frater, Proserpinam Cereris filiam in conjugium. Nam plurimum mihi placet puella. Est enim moribus probis, forma eximia. Roga Cererem!« Fratris preces Jovem moverunt; tamen iram Cereris timebat. »Pro te ego« inquit »puellam a matre petere non possum. Quis enim hoc Cereri persuadebit? Sed tu potius rape puellam: ego nihil dicam, nihil faciam.« — Proserpina in monte Aetna sola erat floresque legebat, cum per eadem loca Pluto curru suo vehitur. Deus de curru manum extendit: rapitur infelix puella et in curru ponitur juxta raptorem. Interim perterrita clamabat, sed ejus vocem nemo audivit. Tandem cum multis lacrimis »Vale, sol!« inquit. »Me miseram crudelis dominus in tenebris concludet in aeternum! Te non videbo amplius.«

Непознате речи и објашњења уз задатак

Кључ:

Некада је Плутон, господар доњег света, овако молио свог брата Јупитера, краља богова: „Брате, дај ми у брак Церерину кћер Прозерпину. Јер девојка ми се врло много допада. Наиме, добре је нарави, а изузетне лепоте. Питај Цереру!“ Братовљева молба ганула је Јупитера, међутим, плашио се Цереринога гнева. „Не могу ја уместо тебе да тражим девојку од мајке“, рече он. „Та ко ће наговорити Цереру на то? Него боље ти отми девојку: ја ништа нећу рећи, ништа нећу предузети.“ Прозерпина је била сама на планини Етни и брала цвеће кад се онуда провезе Плутон на својим колима. Бог испружи руку с кола: злосрећна девојка буде уграбљена и посађена на кола поред отмичара. Притом је престрашено викала, али нико није чуо њен глас. Најзад са много суза рече: „Збогом, Сунце! Мене ће, јадницу, сурови господар заувек заточити у тами! Више те нећу видети.“

11. мај 2013:

Подвиг Муција Сцеволе

Romam Porsena rex Etruscorum obsederat. Maxima inopia cibi in urbe erat. Tum C. Mucius, adulescens nobilis, in castra hostium penetravit. Ibi prope regium tribunal magnam turbam vidit: scriba cum rege sedebat et stipendium militibus dabat. Mucius, qui Porsenae figuram non noverat, pro rege scribam pugione petivit et occidit. Statim a regis satellitibus comprehenditur duciturque ante tribunal. Ibi ignes jussu regis parantur; Mucius autem interritus »Romanus« inquit »sum: mortem non timeo.« Tum dextram in igne ponit. Tanta Mucii virtute attonitus verbisque delectatus rex »Fortis« inquit »juvenis es. Vitam do tibi: domum curre!« At Mucius »Frustra me« inquit, »rex, dimittis. Non solus ego te occidere statui, sed trecenti juvenes in te conjuravimus. Quod mihi non contigit, alius faciet.« Jam suo capiti timens Etruscus castra movet, obsidionem relinquit.

Непознате речи

Кључ:

Рим беше опсео етрурски краљ Порсена. У граду је била врло велика несташица хране. Тада се млади племић Гај Муције проби у непријатељски логор. Тамо виде велику масу људи пред краљевом трибином: с краљем је седео писар и давао плату војницима. Муције, који није познавао Порсенин лик, уместо краља нападе писара бодежом, и уби га. Одмах буде ухваћен од краљевих пратилаца и доведен пред трибину. Ту, по краљевој заповести, буде спремљена ватра; а Муције неустрашиво рече: „Ја сам Римљанин, не бојим се смрти.“ Онда стави десну руку у ватру. Запрепаштен толиким Муцијевим јунаштвом и одушевљен његовим речима, краљ рече: „Ти си храбар младић. Дајем ти живот: трчи кући!“ Али Муције рече: „Узалуд ме пушташ, краљу. Нисам само ја одлучио да те убијем, него смо се нас триста младића уротили против тебе. Што није успело мени, други ће учинити.“ Сад већ страхујући за свој живот, Етрурац покрену војску и напусти опсаду.

5. мај 2012: 

Две врло поучне приче

(1) Quaedam mulier gallinam habebat quae cotidie ovum pariebat aureum. Ex una ave tantum lucrum facere magna res est; at mulier, quae felicitatem suam non cognoverat, avaritia pulsa sic cogitare coepit: „Quantum auri intus celat, si ova aurea in dies parere non desinit? Viscera ei excutiam, auri massam inveniam.“ Occidit ergo avem, viscera aperuit, sed ibi nihil invenit nisi quod omne corpus continet: intestina et sanguinem. Ita divitias magnas, dum maioribus inhiat, perdidit.

(2) Tantalus, filius Iovis, deis omnibus carus erat. Hunc pater ad superorum convivia et sermones admiserat. At Tantalus deorum consilia quae audiverat cum mortalibus communicabat. Ob eam perfidiam Iuppiter filium Olympo pepulit et apud inferos collocavit. Stat ibi Tantalus in medio flumine sitique aeterna laborat. Nam quotiens ora manusve ad aquam admovit, recedit flumen eumque in sicco relinquit.

14. мај 2011:

Како је краљица Пасифаја родила краљу Миноју чудовиште

Olim Neptunus, marium dominus, Minoi, qui in Creta insula tum regnabat, taurum
eximia pulchritudine misit et »Hoc armentum« inquit »immolabis mihi.« Sed regi infelici
minus oboedientia quam lucrum placebat. Itaque dei imperio non paruit: taurum
acceptum retinuit, Neptuno aliam hostiam immolavit. Mox temeritatis suae poenas solvit
diras et mirabiles. Nam Pasiphaë regina, uxor Minois, taurum Neptuni amare coepit, nec
multo post peperit filium. Hunc Minos suscepit; interim homines qui infantem viderant sic cogitabant: »Hoc monstrum regis nostri filius non est.« Humanum enim corpus in caput bubulum desinebat. Inde rex, pudore fractus, Minotaurum (nam hoc nomen acceperat) in labyrinthum inclusit. Multos ibi annos monstrum mansit, donec Thesei manu periit.

armentum говече – inquit рече – poenas solvere платити казну – peperit, в. pario – hunc њега, га – humanum corpus… desinebat на људском телу била је… – fractus обузет, савладан – periit погинуо је

15. мај 2010:

Војна служба

Populus Rōmānus pācem amat. Interdum tamen bella necessāria sunt. Barbarōrum enim gentēs in pāce vīvere nesciunt, sed in terrās Rōmānās incurrunt, agrōs vāstant, incolās occīdunt, oppida oppugnant. Itaque populus Rōmānus semper ad mīlitiam parātus est.

Cīvem quī mīlitat mīlitem appellāmus. Mīles quī pedibus pugnat gladium, pīlum, scūtum gerere solet. At equitēs nōn pīla gerunt sed hastās, et gladiōs nōn brevēs sed longōs habent.

Exercitus quid est? Est multitūdō hominum armātōrum quī sub imperiō ducum mīlitant. Quattuor vel quīnque vel sex mīlia mīlitum faciunt lēgiōnem. Lēgiō quid est? Est pars exercitūs Rōmānī. Exercitus ex lēgiōnibus cōnstat. Lēgiōnum Rōmānārum numerus est satis magnus: sunt enim plūrēs quam vīgintī, vel, sī necesse est, etiam trīgintā.

itaque: стога — mīlitia: војна служба — quī: који — mīlitāre: служити војску — mīlia: хиљаде — cōnstat: састоји се

9. мај 2009:

Летњи дан од зоре до вечери

Sōl umbrās noctis fugābat; clārus diēs appārēbat. Avēs laetae diem novum cantū
salūtābant. Hominēs ad opera cotīdiāna fēstīnābant. Cūncta animālia caelō serēnō
gaudēbant. Sed circā meridiem calor nimius omnēs afflīctāvit. Itaque et hominēs et
bēstiae umbram silvae petīvērunt. Hominēs corpora calōre dēfessa cibō recreāvērunt; post
breve ōtium reliquum diēī tempus labōrī dedērunt. Puerī, quī fēriās agēbant, tōtō diē
silvam laetīs clāmōribus complēvērunt. (Solent enim puerī gaudēre diēbus fēriātīs: hī
semper eīs jūcundissimī sunt.) Post sōlis occāsum lūnam, quae illā nocte inter stellās sē
plēna ostenderat, diū observāvērunt, et dē faciē quae hūmānō vultuī simillima in orbe
lūnae appārēre solet disputāvērunt.

мај 2008:

Ипак је боље бити магарац

Olim asinus, sorte sua non contentus, apud equum queritur: »Quam tu« inquit »bene vivis! Nam corpus tuum dominus curat diligenter et te alit optime. At mihi interim misera est vita: male enim alor, gravibusque oneribus cotidie premor.« — »Verum dicis« inquit equus. »Tamen ego ideo bene vivo quia me dominus ad militiam reservat. Itaque male erit mihi si bellum inciderit.« — Nec multo post is dies venit quem equus timebat. Multo mane dominus, gladio cinctus, equum conscendit, hastam sumpsit, uxorem filiosque valere jussit. Eodem die proelio equestri hostes superantur; at equus ille, in acie vulneratus, domini sui manu conficitur. Tum demum fortunam suam deplorare asinus desivit.

sorte sua: својом судбином — apud equum queritur: пожали се коњу — multo mane: рано изјутра — cinctus, од глагола cingo — valere jussit: опростио се од…  — in acie: у борби — desivit, од глагола desino

Објављено под Такмичење | Оставите коментар

Латинске изреке

A  priōri.  Независно од искуства; унапред (тврдити нешто a priōri); супротно од тога је a  posteriōri – на основу искуства.

Ab  ovo.  Од јајета. Причати нешто ab ovo значи причати веома опширно. Хорације у свом делу „О песничкој уметности“ хвали Хомера што причу о тројанском рату није почео од јајета из којег је рођена Леда, мајка лепе Јелене, него је одмах прешао in medias  res – у средину ствари. Говорити in medias res значи прећи одмах на ствар.

Ab  ovo  usque  ad  mala.  Од јајета до јабука, тј. од почетка до краја. Римљани су обед почињали јајима, а завршавали воћем.

Ad  acta.  У акта; ставити предмет у акта, у архиву, значи заборавити на њу.

Ad  hoc.  За ову прилику, у ту сврху.

Ad  hominem.  Према човеку, за човека тј. лако разумљиво, што одговара људском схватању; argumentum ad hominem – лако разумљив доказ, изведен, не логички, него према схватању и интересу онога коме се доказује.

Ad  Kalendas  Graecas.  О грчким календама одн. никад. Календе су код Римљана биле први дан у месецу, Грци за њих нису знали. (Кад на врби роди грожђе.)

Alea  iacta  est.  Коцка је бачена. Ове је речи изговорио Цезар када је одлучио да са војском пређе реку Рубикон, што је практично заначило објаву грађанског рата.

Alias.  Другачије, иначе.  Данас значи под другим именом, на пример Бранислав Нушић алијас Бен Акиба.

Alibi.  На другом месту. Каже се да неко има алиби ако има доказ да се у датом тренутку налазио на другом месту, а не на оном на којем је извршен злочин.

Alma  mater.  Хранитељица. Овим називом се често означава универзитет: Alma mater studiōrum или Alma mater litterārum.

Alter  ego.   Друго ја. Каже се  обично за пријатеља, за истомишљеника; такође се односи и на неко овлашћено лице које у име онога ко га је овластио треба нешто да уради; заступник, заменик.

Alumnus.  Бивши ученик или студент.

Amantes  amentes.   Заљубљени – залуђени.

Amīcus  certus  in  re  incerta  cernitur.  Прави се пријатељ познаје у несрећи.

Amor  vincit  omnia.  Љубав побеђује све.

Anima candida.  Честита душа, ваљан и поштен човек и пријатељ.

Ardua  prima  via  est.  Тежак је први пут (почетак).

Argumentum  baculīnum.  Доказ батином; када неко нема одговарајући аргумент, па доказује нешто батином одн. силом.

Ars  longa,  vita  brevis.  Уметност је дуга, а живот је кратак.

Audāces  fortūna  iuvat.  Срећа помаже храбре.  (Вергилије)

Audi, vide, tace  si  vis  vivere  in  pace.  Слушај, гледај и ћути ако хоћеш да живиш у миру.

Audiātur  et  altera  pars!  Нека се чује и друга страна!

Aurea  mediocritas.  Златна средина. Римски песник Хорације говори о душевној хармонији која се постиже ако човек нема сувишних жеља.

Aurōra  Musis  amīca.  Зора је Музама пријатељица (Ко рано рани, две среће граби). Музе су Зевсове и Мнемосинине ћерке. Било их је девет: Полихимнија (муза химни), Клио (муза историје), Мелпомена (муза певања и трагедије), Талија (муза комедије), Уранија (муза астрономије), Ерато (муза лирске поезије), Терпсихора (муза игре), Еутерпа (муза свирања на фрули), Калиопа (муза епског песништва).

Ave, Сaesar, moritūri  te  salūtаnt!  Здраво, царе, поздрављају те они који ће умрети!  Ово је био уобичајени поздрав гладијатора, упућен цару пре борбе.

Bona  fide.  Добронамерно; супротно од тога је mala fide – злонамерно. 

Carpe  diem (quam minimum credula postero). Искористи дан (што мање се уздај у сутрашњи). Римски песник Хорације у својој песми позива на уживање, јер се не зна шта доноси сутра.

Casus  belli.  Повод за рат.

Cave  ne  cadas!  Пази да не паднеш! Док је прослављао тријумф, император се возио на колима. Иза њега је стајао роб који му је држао златан венац изнад главе и стално понављао ове речи чији је смисао – пази да те слава не заведе.

Ceterum  censeo  Сarthaginem  esse  delendam. Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити. Овим речима је римски сенатор Катон Старији завршавао сваки свој говор у сенату.

Cogito, ergo  sum. Мислим, дакле постојим. (Декарт, француски философ)

Conditio  sine  qua  non.  Неопходан услов.

Corpus  delicti.  Предмет којим је извршено неко дело (злочин), одн. предмет који доказује кривицу (delictum, i n – прекршај, деликт).

Cum  grano  salis. Са зрном соли, одн. са мало духа, памети. Схватити нешто cum grano salis значи промишљено, опрезно, мудро, са резервом, а не буквално.

Curriculum  vitae. Ток живота. Данас се под тим подразумева биографија или каријера. Curriculum, i n. значи трка пешке, на колима или на коњу; тркалиште; ток; у вези је са глаголом currere – трчати, тећи.

De  facto.  У ствари, заправо.

De  gustibus  (et  coloribus)  non  est  disputandum.  О укусима (и бојама) не треба расправљати.

De  iure.  По праву.

Deficit  omne  quod  nascitur.  Све што се рађа нестаје.

Deus  ex  machina.  Бог из справе. У грчкој трагедији је у критичном тренутку на позорницу спуштан бог у нарочитој справи, да својом натприродном моћи реши неку замршену ситуацију из које човек не може сам да се избави. Израз се данас употребљава када се изненада појави неочекивано решење или да означи особу која својим изненадним доласком решава неки проблем.

Divide  et  impera!  Завади, па владај!

Dum  spiro  spero.  Док дишем, надам се.

Dura  lex, sed  lex.  Строг закон, али је закон.

E  pluribus  unum.  Од многих начињено једно (натпис на америчком грбу).

Eris  quod  sum,  eram  quod  es.   Бићеш оно што сам (ја), био сам оно што си (ти).  (натпис на надгробном споменику)

Errāre  humānum  est.  Грешити је људски.

Est  modus  in  rebus.  Постоји мера у стварима. Хорације у својој Сатири истиче да за све постоји мера, да постоји граница преко које не треба прелазити.

Ex  cathedra.  Са катедре, ауторитативно.

Ex  oriente  lux.  Светлост (долази) са истока. Сматрало се да наша култура долази са истока, па је тако и настала ова изрека.  У пренесеном смислу се односи на хришћанство које долази са истока и доноси људима светлост.

Ex  tempore.  Без припреме, одмах.

Ex  voto.  По завету. Тако се зову предмети које верници остављају по црквама, манастирима, местима ходочашћа, у нади да ће им молба (жеља) бити услишена.

Experientia  docet.  Искуство подучава.

Festīna  lente!  Жури, али полако!

Finis  corōnat  opus.  Конац дело краси.

Hannibal  ante  portas.  Ханибал пред вратима (опасност је близу).

Historia est magistra vitae.  Историја је учитељица живота.  (Цицерон)

Homo  novus.  Новајлија, скоројевић.

Homo  sui  iuris.  Самосталан човек.

Honōres  mutant  mores.  Почасти мењају карактер.

Honōris  causa.  Из почасти. На пример доктор honōris causa – почасни доктор, титула која се додељује, без полагања испита, ономе ко се истакао у области уметности, књижевности, науке.

Horror  vacui.  Страх од празног. Аристотел и други физичари су веровали да у природи постоји horror vacui, страх од празног простора. У уметности овај израз означава потребу да се све површине на неки начин покрију, испуне, декоришу.

Ibis  redībis  numquam  perībis  in  bello.  Ако је зарез испред numquam значи: ићи ћеш, вратићеш се, никад нећеш погинути у рату; ако је пак зарез иза numquam, значи: ићи ћеш, никад се нећеш вратити, погинућеш у рату. (двосмислени одговор делфијске пророчице Питије).

In  cauda  venēnum.  Отров се налази у репу (шкорпија има отров у репу; мисли се на неку непријатност која долази на крају, на неку непријатну вест која се оставља за крај).

In  dubio  pro  reo.  У сумњивом случају – у корист кривца тј. ако је у питању нека неизвесност, треба да се пресуди у корист оптуженог.

In  flagranti  (crimine deprehensus).  Ухваћен на делу.

In  hoc  signo  vinces.  Под овим знаком ћеш победити. Цару Константину се, према предању, уочи битке код Мулвиског моста, указао крст на којем су биле исписане ове речи.

In  medio  stat  virtus.  Врлина је у средини (према Аристотелу).

In  memoriam.  За успомену.

In  vino  veritas.  У вину је истина.

Intelligenti  pauca.  Паметном мало (треба говорити).

Inter  arma  silent  Musae.  У рату ћуте Музе (нема времена за уметност).

Lapsus  calami.  Грешка у писању (calamus, i m – трска којом се писало).

Lapsus  memoriae.  Грешка у памћењу.

Lapsus  linguae.  Грешка у говору.

Lege  artis.  По закону вештине одн. по свим правилима и прописима.

Lupus  in  fabula.  Вук у причи одн. ми о вуку, а вук на врата.

Malum  discordiae.  Јабука раздора. Мисли се на јабуку коју је Парис дао Афродити.

Margarītas  ante  porcos  mittere.  Бацати бисере пред свиње.

Maxima  reverentia  puero  debētur.   Највеће поштовање дугује се детету.

Memento  mori.  Сећај се смрти, одн. имај на уму да ћеш умрети, па искористи живот што боље.

Mens  sana  in  corpore  sano.  У здравом телу здрав дух.

Modus  vivendi.  Начин живота. Наћи modus vivendi значи наћи заједнички језик, споразумети се о томе како треба регулисати међусобне односе.

Nec  Hercules  contra  duos.  Ни Херкул (се не може борити) против двојице. (Два лоша убише Милоша.)

Nemo  prophēta  in  patria.  Нико није пророк у својој домовини. (Не бива пророк у свом селу.)

Nihil  novi  sub  sole.  Ништа ново под сунцем. (Ништа ново под капом небеском.)

Noli  turbāre  circulos  meos!  Не квари моје кругове! (Архимед)

Non  scholae  sed  vitae  discimus.  Не учимо за школу, него за живот.

Non  est  vivere  sed  valēre  vita.  Није важно живети, него вредети у животу.

Nosce  te  ipsum.  Упознај самог себе. (натпис на Аполоновом храму у Делфима)

Nota  bene.  Добро упамти. Скраћеница N.B. служи као знак за подсећање.

Nulla  dies  sine  linea.  Ниједан дан без потеза. Чувени грчки сликар Апел није пропустио ниједан дан а да није повукао бар једну црту. Смисао ове изреке је да свакога дана треба урадити нешто добро.

Nulla  regula  sine  exceptiōne.  Нема правила без изузетка.

Omnia  mea  mecum  porto.  Све своје носим са собом  (богатство је у човеку, а не у стварима).

O  tempora, o  mores.  О времена, о обичаја (морала)!

Panem  et  circenses.  Хлеба и игара.  Јувенал у својој сатири каже како светина ништа друго не тражи осим хлеба и игара. То су нарочито имали на уму владари који су делили хлеб народу и организовали јавне игре да би народ био задовољан и да би га тиме држали у послушности.

Per  angusta  ad  augusta.  Кроз тегобе ка узвишеној части.

Per  aspera  ad  astra.  Преко трња до звезда.

Persōna  grata.  Драга особа. Израз означава радо примљену особу, особу од поштовања и угледа, уважену личност.

Persōna  non  grata.  Непожељна особа.

Post  festum.  После светковине, тј. прекасно (урадити нешто post festum).

Post  mortem.  После смрти. Често се догађа да се некоме додели награда, признање, одликовање post mortem.

Pro  et  contra.  За и против.

Pro  forma.  Форме ради. Урадити нешто pro forma значи урадити само зато да се задовољи форма, без посебног освртања на суштину.

Quae  nocent,  saepe  docent.   Оно што шкоди, често подучава.

Qualis  pater  talis  filius.  Какав отац, такав син.

Quidquid  Latīne  dictum  sit,  altum  vidētur.  Било шта речено на латинском звучи узвишено (паметно).  

Qui  tacet  consentire  vidētur.  Ко ћути изгледа да се слаже.

Quo  vadis,  domine?  Куда идеш, господару? Апостол Петар је, према предању, хтео да побегне из Рима да би избегао мучење којем су били изложени хришћани. На Апијевом путу (via Appia) је срео Исуса и питао га куда иде. Исус му је одговорио: Vado  Romam  iterum  crucifigi – Идем у Рим да ме по други пут разапну на крст. Апостол Петар се вратио у Рим, где је био стављен на муке и где је умро. У Риму је на месту где се, према легенди, догодио овај сусрет подигнута црква Quo vadis.

Quod  licet  Iovi, non  licet  bovi.   Што је дозвољено Јупитеру, није волу.

Quot  capita  tot  sententiae.  Колико људи, толико мишљења (тј. ћуди).

Rara  avis.  Ретка птица одн. ретка зверка.

Repetitio  est  mater  studiōrum.  Понављање је мајка наука.

Res  non  verba.  Дела, не речи.

Sapienti  sat.  Паметном доста (не треба му више објашњавати).

Scio  me  nihil  scire.  Знам да ништа не знам (Сократ).

Sic.  Тако. Обично се додаје као узвик у загради да се истакне апсурдност неке изјаве; такође се употребљава код израза на које се жели скренути пажња.

Similis  simili  gaudet.  Сличан се сличном радује.

S.P.Q.R. (Senātus Populusque Romānus)  Сенат и римски народ.  

Status  quo – подразумева се ante: стање које је било пре, првобитно стање.

Suae  quisque  fortūnae  faber  est.  Свако је ковач своје среће.

Sub  rosa  dictum.  У поверењу (ружа је била симбол ћутљивости).

Sui  generis.  Своје врсте. Каже се за оригиналне људе или за особењаке; за нешто што је јединствено, посебно, необично.

Tabula  rasa.  Избрисана таблица. Римљани су писали на дрвеним таблицама које су биле премазане воском. Слова су урезивали писаљком од метала или слоноваче (stilus), која је са једне стране била зашиљена, а са друге спљоштена. Таблица је могла да се употреби за писање више пута: када им исписан текст више није био потребан, спљоштеном страном писаљке су брисали слова и глачали восак. Данас се овај израз употребљава да означи нечије незнање.

Tempora  mutantur  et  nos  mutāmur  in  illis.  Времена се мењају и ми се мењамо у њима.

Tempus  fugit.  Време бежи одн. лети.

Timeo  Danaos  et  dona  ferentes.  Плашим се Данајаца (Грка) и кад доносе дарове. То је рекао свештеник Лаокоон који се противио уношењу тројанског коња у град.

Tu  quoque, Brute, mi  fili!  Зар и ти, сине Бруте! (рекао је Цезар када је угледао Брута међу завереницима).

Ubi  amīci,  ibi  opes.  Где су пријатељи, тамо је богатство.

Ubi  bene,  ibi  patria.  Где је добро, тамо је отаџбина.

Ubi  tu  Gaius, ego  Gaia.  Где си ти Гај, ја сам Гаја. То је била свечана формула коју је изговарала млада на венчању.

Urbi  et  orbi.  Граду Риму и свету (тј. свима). Римског папу крунишу речима: ut praesit Urbi et Orbi – да влада градом и светом. Тако се зове и благослов упућен маси на тргу Светог Петра.

Ut  sementem  feceris,  ita  metes.  Како посејеш тако ћеш жњети.  (Цицерон)

Vade  mecum.  Пођи са мном. Овим именом се означавају мали приручници, водичи, упутства; подсетници и сл.

Veni, vidi, vici.  Дођох, видех, победих. Овим речима је Цезар обавестио сенат о својој победи над Фарнаком.

Verba  volant  scripta  manent.  Речи лете, написано остаје.

Volens  nolens.   Хтео-не хтео (милом или силом).

Vox  populi, vox  dei.  Глас народа, глас бога.

*     *     *     *     *     *     *

Agenda – оно што треба урадити. Данас ова реч означава подсетник.

Album – од придева albus, 3 – бео. У Риму је била бела плоча на којој су се писали најважнији догађаји, едикти претора, огласи; album је такође био списак сенатора који је сваке године јавно истицан (album senatorium), као и списак судија (album iudicum). Данас албум служи као споменар, књига у коју се стављају фотографије, марке и сл.

Candidātus, 3 – обучен у бело (од придева candidus, 3 – бео). У Риму је свако ко се такмичио (кандидовао) за неки положај у држави морао, док трају избори, да буде обучен у белу тогу. Кандидати данас нису само појединци који теже за државном функцијом, већ и они који траже посао, ученици који полажу испит и сл.

Corpus, corporis n – тело. Овим термином се означава већи одред војске под једним командантом.

Custos, custōdis m.f – чувар, стражар. Данас се пре свега мисли на чувара музеја.

Deficit – недостаје (3. лице једнине презента глагола deficere – недостајати). Употребљава се да означи мањак, недостатак робе на тржишту, новца и сл. Sufficit – довољно је (3. лице једнине презента глагола sufficere – бити довољан). Означава вишак, када су приходи већи од издатака, вишак робе.

Dubiōsus, 3 – онај који сумња, који се двоуми, несигуран, неодлучан; неизвестан, двосмислен. Отуда дубиозан – сумњив, подозрив, неизвестан; дубиоза – нешто што је сумњиво, неизвесно.

Forum, i n – трг. У почетку је био пијаца и трговачки центар, касније је постао центар друштвених и политичких збивања. На њему су се одржавале седнице скупштине и сената, као и судске расправе и парнице (отуда forensis, e – форензичан тј. судски, који служи у истрази или доказном поступку). Данас форум означава јавно место за дискусије.

Gratis – изведено од gratiis: аблатив множине именице gratia, ae f – милост, услуга. Као прилог gratis значи бесплатно.

Habitus, us mдржање тела, изглед; понашање; воља, мишљење; одело. Habitus non facit monachum – одело не чини калуђера (човека).

Manu  scriptum – руком написано одн. рукопис.

Memorandum – оно што треба да се запамти. Овим се термином данас означава подсетник; документ у коме су забележене појединости о неком догађају, договору или закљученом послу, ставови и размишљања о неком питању; дипломатска нота у којој се износи некакав захтев или предлог; лист са одштампаним именом фирме у заглављу, на коме се води кореспонденција.

Opus, operis n – дело. Термин данас означава научно или уметничко дело, књигу, спис, композицију (opera omnia – целокупна дела; opera selecta – изабрана дела).

Pater  familias – отац породице, под чијом влашћу су били жена, деца и робови.

Pater  patriae – отац отаџбине, почасна титула заслужних људи (на пример Цицерона, зато што је открио Катилинину заверу); касније титула римских царева.

Placēbo – (1. лице једнине футура глагола placēre – допасти се), обично нека пилула која нема лековито дејство, а даје се пацијенту ради подизања морала. Плацебо се користи и код испитивања новог лека: пацијенти се поделе у две групе; једној групи се даје лек чија се лековитост испитује, а другој групи се даје плацебо. Дешава се да у групи која је пила плацебо дође до већег побољшања здравственог стања него у групи која је добијала прави лек, што се приписује аутосугестији, веровању да ће лек помоћи (плацебо ефекат).

Plebis  scitum – одлука народа; плебисцит. Код Римљана: закон донесен народним гласањем; непосредно гласање целог народа о неком питању. Плебисцитаран – донесен народним гласањем.

Plenum – од plenus, 3 – пун. Данас означава седницу на којој учествују сви чланови.

Quōrum – генитив множине односне заменице qui – од којих, чији (quōrum praesentia sufficit – чије присуство је довољно). Термин означава потребан број присутних посланика на седници да би одлуке биле пуноважне.

Referendum – оно што треба да се реферише. Ова реч се употребљава данас да  означи гласање, када се цео народ или нека ужа заједница изјашњава о неком питању.

Scripta – оно што је написано. Скрипта данас представљају писана предавања.

Sponsor, sponsōris m – јамац. Овим именом се данас назива појединац или фирма која финансира уметничке, културне или спортске манифестације, а за узврат добија рекламу.

Status, us m – стање, положај. Означава правни, социјални, професионални положај неког лица; прилике у друштву; правни положај неке територије.

Terror, terrōris m – страх. Данас се под овим термином подразумева страховлада, политичко насиље. Тероризам – владавина застрашивањем; политичка борба заснована на застрашивању, насиљу, претњама, убиствима и сл.

Tribūnal, tribunālis n – узвишено место на Римском форуму на коме је седео претор и судио; столица на којој су првобитно седели трибуни, касније и други чиновници, док су судили или обављали неку другу јавну службу. Данас термин означава суд.

Ultimatum – последњи предлог за закључивање неког споразума. Неприхватање предлога значи прекид даљих разговора, а често и примену силе (ultimus, 3 – последњи).

Veto – забрањујем (1. лице једнине презента глагола vetāre). У старом Риму су народни трибуни ветом проглашавали одлуке сената неважећим. И данас је остао у  употреби исти термин: ставити вето – забранити.

Објављено под Вокабулар | Оставите коментар

Основни латински вокабулар за потребе такмичења

Речи за такмичење

Објављено под Вокабулар | Оставите коментар

Републичко такмичење у знању латинског језика

Републичко такмичење у знању латинског језика одржава се сваке године почетком маја. На такмичењу се преводи текст са латинског на српски језик. Ученици првог разреда добијају непознате речи које треба да науче и није им дозвољена употреба речника, док ученици другог разреда текст преводе уз помоћ речника. На такмичењу школске 2011/2012. године дати су следећи текстови:

Први разред:   Две врло поучне приче    

(1) Quaedam mulier gallinam habebat quae cotidie ovum pariebat aureum. Ex una ave tantum lucrum facere magna res est; at mulier, quae felicitatem suam non cognoverat, avaritia pulsa sic cogitare coepit: “Quantum auri intus celat, si ova aurea in dies parere non desinit? Viscera ei excutiam, auri massam inveniam.” Occidit ergo avem, viscera aperuit, sed ibi nihil invenit nisi quod omne corpus continet: intestina et sanguinem. Ita divitias magnas, dum maioribus inhiat, perdidit.

(2) Tantalus, filius Iovis, deis omnibus carus erat. Hunc pater ad superorum convivia et sermones admiserat. At Tantalus deorum consilia quae audiverat cum mortalibus communicabat. Ob eam perfidiam Iuppiter filium Olympo pepulit et apud inferos collocavit. Stat ibi Tantalus in medio flumine sitique aeterna laborat. Nam quotiens ora manusve ad aquam admovit, recedit flumen eumque in sicco relinquit.

Други разред:   Енеја

Poetae narrant Aeneam deae Veneris filium fuisse. Hunc, Troia eversa, cum patre Anchisa filioque Ascanio ex infelici patria evasisse et navem conscendisse ferunt. Etenim iusserat eum mater mare transire novumque regnum et felicius in alia terra condere. Postquam in Africa apud Didonem reginam aliquamdiu mansit, Carthagine profectus est et paucis post diebus ad Italiae litus appulit. Ibi fama est eum a rege Latino benigne acceptum esse. Nam et filiam regis, Laviniam nomine, in matrimonium duxit.

Apud Romanos Aeneas summo honore cultus est. Ab hoc enim Romulus Remusque originem duxisse crediti sunt. Quare Romani Aeneam gentis suae proavum esse putaverunt.

Објављено под Такмичење | Оставите коментар