A priōri. Независно од искуства; унапред (тврдити нешто a priōri); супротно од тога је a posteriōri – на основу искуства.
Ab ovo. Од јајета. Причати нешто ab ovo значи причати веома опширно. Хорације у свом делу „О песничкој уметности“ хвали Хомера што причу о тројанском рату није почео од јајета из којег је рођена Леда, мајка лепе Јелене, него је одмах прешао in medias res – у средину ствари. Говорити in medias res значи прећи одмах на ствар.
Ab ovo usque ad mala. Од јајета до јабука, тј. од почетка до краја. Римљани су обед почињали јајима, а завршавали воћем.
Ad acta. У акта; ставити предмет у акта, у архиву, значи заборавити на њу.
Ad hoc. За ову прилику, у ту сврху.
Ad hominem. Према човеку, за човека тј. лако разумљиво, што одговара људском схватању; argumentum ad hominem – лако разумљив доказ, изведен, не логички, него према схватању и интересу онога коме се доказује.
Ad Kalendas Graecas. О грчким календама одн. никад. Календе су код Римљана биле први дан у месецу, Грци за њих нису знали. (Кад на врби роди грожђе.)
Alea iacta est. Коцка је бачена. Ове је речи изговорио Цезар када је одлучио да са војском пређе реку Рубикон, што је практично заначило објаву грађанског рата.
Alias. Другачије, иначе. Данас значи под другим именом, на пример Бранислав Нушић алијас Бен Акиба.
Alibi. На другом месту. Каже се да неко има алиби ако има доказ да се у датом тренутку налазио на другом месту, а не на оном на којем је извршен злочин.
Alma mater. Хранитељица. Овим називом се често означава универзитет: Alma mater studiōrum или Alma mater litterārum.
Alter ego. Друго ја. Каже се обично за пријатеља, за истомишљеника; такође се односи и на неко овлашћено лице које у име онога ко га је овластио треба нешто да уради; заступник, заменик.
Alumnus. Бивши ученик или студент.
Amantes amentes. Заљубљени – залуђени.
Amīcus certus in re incerta cernitur. Прави се пријатељ познаје у несрећи.
Amor vincit omnia. Љубав побеђује све.
Anima candida. Честита душа, ваљан и поштен човек и пријатељ.
Ardua prima via est. Тежак је први пут (почетак).
Argumentum baculīnum. Доказ батином; када неко нема одговарајући аргумент, па доказује нешто батином одн. силом.
Ars longa, vita brevis. Уметност је дуга, а живот је кратак.
Audāces fortūna iuvat. Срећа помаже храбре. (Вергилије)
Audi, vide, tace si vis vivere in pace. Слушај, гледај и ћути ако хоћеш да живиш у миру.
Audiātur et altera pars! Нека се чује и друга страна!
Aurea mediocritas. Златна средина. Римски песник Хорације говори о душевној хармонији која се постиже ако човек нема сувишних жеља.
Aurōra Musis amīca. Зора је Музама пријатељица (Ко рано рани, две среће граби). Музе су Зевсове и Мнемосинине ћерке. Било их је девет: Полихимнија (муза химни), Клио (муза историје), Мелпомена (муза певања и трагедије), Талија (муза комедије), Уранија (муза астрономије), Ерато (муза лирске поезије), Терпсихора (муза игре), Еутерпа (муза свирања на фрули), Калиопа (муза епског песништва).
Ave, Сaesar, moritūri te salūtаnt! Здраво, царе, поздрављају те они који ће умрети! Ово је био уобичајени поздрав гладијатора, упућен цару пре борбе.
Bona fide. Добронамерно; супротно од тога је mala fide – злонамерно.
Carpe diem (quam minimum credula postero). Искористи дан (што мање се уздај у сутрашњи). Римски песник Хорације у својој песми позива на уживање, јер се не зна шта доноси сутра.
Casus belli. Повод за рат.
Cave ne cadas! Пази да не паднеш! Док је прослављао тријумф, император се возио на колима. Иза њега је стајао роб који му је држао златан венац изнад главе и стално понављао ове речи чији је смисао – пази да те слава не заведе.
Ceterum censeo Сarthaginem esse delendam. Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити. Овим речима је римски сенатор Катон Старији завршавао сваки свој говор у сенату.
Cogito, ergo sum. Мислим, дакле постојим. (Декарт, француски философ)
Conditio sine qua non. Неопходан услов.
Corpus delicti. Предмет којим је извршено неко дело (злочин), одн. предмет који доказује кривицу (delictum, i n – прекршај, деликт).
Cum grano salis. Са зрном соли, одн. са мало духа, памети. Схватити нешто cum grano salis значи промишљено, опрезно, мудро, са резервом, а не буквално.
Curriculum vitae. Ток живота. Данас се под тим подразумева биографија или каријера. Curriculum, i n. значи трка пешке, на колима или на коњу; тркалиште; ток; у вези је са глаголом currere – трчати, тећи.
De facto. У ствари, заправо.
De gustibus (et coloribus) non est disputandum. О укусима (и бојама) не треба расправљати.
De iure. По праву.
Deficit omne quod nascitur. Све што се рађа нестаје.
Deus ex machina. Бог из справе. У грчкој трагедији је у критичном тренутку на позорницу спуштан бог у нарочитој справи, да својом натприродном моћи реши неку замршену ситуацију из које човек не може сам да се избави. Израз се данас употребљава када се изненада појави неочекивано решење или да означи особу која својим изненадним доласком решава неки проблем.
Divide et impera! Завади, па владај!
Dum spiro spero. Док дишем, надам се.
Dura lex, sed lex. Строг закон, али је закон.
E pluribus unum. Од многих начињено једно (натпис на америчком грбу).
Eris quod sum, eram quod es. Бићеш оно што сам (ја), био сам оно што си (ти). (натпис на надгробном споменику)
Errāre humānum est. Грешити је људски.
Est modus in rebus. Постоји мера у стварима. Хорације у својој Сатири истиче да за све постоји мера, да постоји граница преко које не треба прелазити.
Ex cathedra. Са катедре, ауторитативно.
Ex oriente lux. Светлост (долази) са истока. Сматрало се да наша култура долази са истока, па је тако и настала ова изрека. У пренесеном смислу се односи на хришћанство које долази са истока и доноси људима светлост.
Ex tempore. Без припреме, одмах.
Ex voto. По завету. Тако се зову предмети које верници остављају по црквама, манастирима, местима ходочашћа, у нади да ће им молба (жеља) бити услишена.
Experientia docet. Искуство подучава.
Festīna lente! Жури, али полако!
Finis corōnat opus. Конац дело краси.
Hannibal ante portas. Ханибал пред вратима (опасност је близу).
Historia est magistra vitae. Историја је учитељица живота. (Цицерон)
Homo novus. Новајлија, скоројевић.
Homo sui iuris. Самосталан човек.
Honōres mutant mores. Почасти мењају карактер.
Honōris causa. Из почасти. На пример доктор honōris causa – почасни доктор, титула која се додељује, без полагања испита, ономе ко се истакао у области уметности, књижевности, науке.
Horror vacui. Страх од празног. Аристотел и други физичари су веровали да у природи постоји horror vacui, страх од празног простора. У уметности овај израз означава потребу да се све површине на неки начин покрију, испуне, декоришу.
Ibis redībis numquam perībis in bello. Ако је зарез испред numquam значи: ићи ћеш, вратићеш се, никад нећеш погинути у рату; ако је пак зарез иза numquam, значи: ићи ћеш, никад се нећеш вратити, погинућеш у рату. (двосмислени одговор делфијске пророчице Питије).
In cauda venēnum. Отров се налази у репу (шкорпија има отров у репу; мисли се на неку непријатност која долази на крају, на неку непријатну вест која се оставља за крај).
In dubio pro reo. У сумњивом случају – у корист кривца тј. ако је у питању нека неизвесност, треба да се пресуди у корист оптуженог.
In flagranti (crimine deprehensus). Ухваћен на делу.
In hoc signo vinces. Под овим знаком ћеш победити. Цару Константину се, према предању, уочи битке код Мулвиског моста, указао крст на којем су биле исписане ове речи.
In medio stat virtus. Врлина је у средини (према Аристотелу).
In memoriam. За успомену.
In vino veritas. У вину је истина.
Intelligenti pauca. Паметном мало (треба говорити).
Inter arma silent Musae. У рату ћуте Музе (нема времена за уметност).
Lapsus calami. Грешка у писању (calamus, i m – трска којом се писало).
Lapsus memoriae. Грешка у памћењу.
Lapsus linguae. Грешка у говору.
Lege artis. По закону вештине одн. по свим правилима и прописима.
Lupus in fabula. Вук у причи одн. ми о вуку, а вук на врата.
Malum discordiae. Јабука раздора. Мисли се на јабуку коју је Парис дао Афродити.
Margarītas ante porcos mittere. Бацати бисере пред свиње.
Maxima reverentia puero debētur. Највеће поштовање дугује се детету.
Memento mori. Сећај се смрти, одн. имај на уму да ћеш умрети, па искористи живот што боље.
Mens sana in corpore sano. У здравом телу здрав дух.
Modus vivendi. Начин живота. Наћи modus vivendi значи наћи заједнички језик, споразумети се о томе како треба регулисати међусобне односе.
Nec Hercules contra duos. Ни Херкул (се не може борити) против двојице. (Два лоша убише Милоша.)
Nemo prophēta in patria. Нико није пророк у својој домовини. (Не бива пророк у свом селу.)
Nihil novi sub sole. Ништа ново под сунцем. (Ништа ново под капом небеском.)
Noli turbāre circulos meos! Не квари моје кругове! (Архимед)
Non scholae sed vitae discimus. Не учимо за школу, него за живот.
Non est vivere sed valēre vita. Није важно живети, него вредети у животу.
Nosce te ipsum. Упознај самог себе. (натпис на Аполоновом храму у Делфима)
Nota bene. Добро упамти. Скраћеница N.B. служи као знак за подсећање.
Nulla dies sine linea. Ниједан дан без потеза. Чувени грчки сликар Апел није пропустио ниједан дан а да није повукао бар једну црту. Смисао ове изреке је да свакога дана треба урадити нешто добро.
Nulla regula sine exceptiōne. Нема правила без изузетка.
Omnia mea mecum porto. Све своје носим са собом (богатство је у човеку, а не у стварима).
O tempora, o mores. О времена, о обичаја (морала)!
Panem et circenses. Хлеба и игара. Јувенал у својој сатири каже како светина ништа друго не тражи осим хлеба и игара. То су нарочито имали на уму владари који су делили хлеб народу и организовали јавне игре да би народ био задовољан и да би га тиме држали у послушности.
Per angusta ad augusta. Кроз тегобе ка узвишеној части.
Per aspera ad astra. Преко трња до звезда.
Persōna grata. Драга особа. Израз означава радо примљену особу, особу од поштовања и угледа, уважену личност.
Persōna non grata. Непожељна особа.
Post festum. После светковине, тј. прекасно (урадити нешто post festum).
Post mortem. После смрти. Често се догађа да се некоме додели награда, признање, одликовање post mortem.
Pro et contra. За и против.
Pro forma. Форме ради. Урадити нешто pro forma значи урадити само зато да се задовољи форма, без посебног освртања на суштину.
Quae nocent, saepe docent. Оно што шкоди, често подучава.
Qualis pater talis filius. Какав отац, такав син.
Quidquid Latīne dictum sit, altum vidētur. Било шта речено на латинском звучи узвишено (паметно).
Qui tacet consentire vidētur. Ко ћути изгледа да се слаже.
Quo vadis, domine? Куда идеш, господару? Апостол Петар је, према предању, хтео да побегне из Рима да би избегао мучење којем су били изложени хришћани. На Апијевом путу (via Appia) је срео Исуса и питао га куда иде. Исус му је одговорио: Vado Romam iterum crucifigi – Идем у Рим да ме по други пут разапну на крст. Апостол Петар се вратио у Рим, где је био стављен на муке и где је умро. У Риму је на месту где се, према легенди, догодио овај сусрет подигнута црква Quo vadis.
Quod licet Iovi, non licet bovi. Што је дозвољено Јупитеру, није волу.
Quot capita tot sententiae. Колико људи, толико мишљења (тј. ћуди).
Rara avis. Ретка птица одн. ретка зверка.
Repetitio est mater studiōrum. Понављање је мајка наука.
Res non verba. Дела, не речи.
Sapienti sat. Паметном доста (не треба му више објашњавати).
Scio me nihil scire. Знам да ништа не знам (Сократ).
Sic. Тако. Обично се додаје као узвик у загради да се истакне апсурдност неке изјаве; такође се употребљава код израза на које се жели скренути пажња.
Similis simili gaudet. Сличан се сличном радује.
S.P.Q.R. (Senātus Populusque Romānus) Сенат и римски народ.
Status quo – подразумева се ante: стање које је било пре, првобитно стање.
Suae quisque fortūnae faber est. Свако је ковач своје среће.
Sub rosa dictum. У поверењу (ружа је била симбол ћутљивости).
Sui generis. Своје врсте. Каже се за оригиналне људе или за особењаке; за нешто што је јединствено, посебно, необично.
Tabula rasa. Избрисана таблица. Римљани су писали на дрвеним таблицама које су биле премазане воском. Слова су урезивали писаљком од метала или слоноваче (stilus), која је са једне стране била зашиљена, а са друге спљоштена. Таблица је могла да се употреби за писање више пута: када им исписан текст више није био потребан, спљоштеном страном писаљке су брисали слова и глачали восак. Данас се овај израз употребљава да означи нечије незнање.
Tempora mutantur et nos mutāmur in illis. Времена се мењају и ми се мењамо у њима.
Tempus fugit. Време бежи одн. лети.
Timeo Danaos et dona ferentes. Плашим се Данајаца (Грка) и кад доносе дарове. То је рекао свештеник Лаокоон који се противио уношењу тројанског коња у град.
Tu quoque, Brute, mi fili! Зар и ти, сине Бруте! (рекао је Цезар када је угледао Брута међу завереницима).
Ubi amīci, ibi opes. Где су пријатељи, тамо је богатство.
Ubi bene, ibi patria. Где је добро, тамо је отаџбина.
Ubi tu Gaius, ego Gaia. Где си ти Гај, ја сам Гаја. То је била свечана формула коју је изговарала млада на венчању.
Urbi et orbi. Граду Риму и свету (тј. свима). Римског папу крунишу речима: ut praesit Urbi et Orbi – да влада градом и светом. Тако се зове и благослов упућен маси на тргу Светог Петра.
Ut sementem feceris, ita metes. Како посејеш тако ћеш жњети. (Цицерон)
Vade mecum. Пођи са мном. Овим именом се означавају мали приручници, водичи, упутства; подсетници и сл.
Veni, vidi, vici. Дођох, видех, победих. Овим речима је Цезар обавестио сенат о својој победи над Фарнаком.
Verba volant scripta manent. Речи лете, написано остаје.
Volens nolens. Хтео-не хтео (милом или силом).
Vox populi, vox dei. Глас народа, глас бога.
* * * * * * *
Agenda – оно што треба урадити. Данас ова реч означава подсетник.
Album – од придева albus, 3 – бео. У Риму је била бела плоча на којој су се писали најважнији догађаји, едикти претора, огласи; album је такође био списак сенатора који је сваке године јавно истицан (album senatorium), као и списак судија (album iudicum). Данас албум служи као споменар, књига у коју се стављају фотографије, марке и сл.
Candidātus, 3 – обучен у бело (од придева candidus, 3 – бео). У Риму је свако ко се такмичио (кандидовао) за неки положај у држави морао, док трају избори, да буде обучен у белу тогу. Кандидати данас нису само појединци који теже за државном функцијом, већ и они који траже посао, ученици који полажу испит и сл.
Corpus, corporis n – тело. Овим термином се означава већи одред војске под једним командантом.
Custos, custōdis m.f – чувар, стражар. Данас се пре свега мисли на чувара музеја.
Deficit – недостаје (3. лице једнине презента глагола deficere – недостајати). Употребљава се да означи мањак, недостатак робе на тржишту, новца и сл. Sufficit – довољно је (3. лице једнине презента глагола sufficere – бити довољан). Означава вишак, када су приходи већи од издатака, вишак робе.
Dubiōsus, 3 – онај који сумња, који се двоуми, несигуран, неодлучан; неизвестан, двосмислен. Отуда дубиозан – сумњив, подозрив, неизвестан; дубиоза – нешто што је сумњиво, неизвесно.
Forum, i n – трг. У почетку је био пијаца и трговачки центар, касније је постао центар друштвених и политичких збивања. На њему су се одржавале седнице скупштине и сената, као и судске расправе и парнице (отуда forensis, e – форензичан тј. судски, који служи у истрази или доказном поступку). Данас форум означава јавно место за дискусије.
Gratis – изведено од gratiis: аблатив множине именице gratia, ae f – милост, услуга. Као прилог gratis значи бесплатно.
Habitus, us m – држање тела, изглед; понашање; воља, мишљење; одело. Habitus non facit monachum – одело не чини калуђера (човека).
Manu scriptum – руком написано одн. рукопис.
Memorandum – оно што треба да се запамти. Овим се термином данас означава подсетник; документ у коме су забележене појединости о неком догађају, договору или закљученом послу, ставови и размишљања о неком питању; дипломатска нота у којој се износи некакав захтев или предлог; лист са одштампаним именом фирме у заглављу, на коме се води кореспонденција.
Opus, operis n – дело. Термин данас означава научно или уметничко дело, књигу, спис, композицију (opera omnia – целокупна дела; opera selecta – изабрана дела).
Pater familias – отац породице, под чијом влашћу су били жена, деца и робови.
Pater patriae – отац отаџбине, почасна титула заслужних људи (на пример Цицерона, зато што је открио Катилинину заверу); касније титула римских царева.
Placēbo – (1. лице једнине футура глагола placēre – допасти се), обично нека пилула која нема лековито дејство, а даје се пацијенту ради подизања морала. Плацебо се користи и код испитивања новог лека: пацијенти се поделе у две групе; једној групи се даје лек чија се лековитост испитује, а другој групи се даје плацебо. Дешава се да у групи која је пила плацебо дође до већег побољшања здравственог стања него у групи која је добијала прави лек, што се приписује аутосугестији, веровању да ће лек помоћи (плацебо ефекат).
Plebis scitum – одлука народа; плебисцит. Код Римљана: закон донесен народним гласањем; непосредно гласање целог народа о неком питању. Плебисцитаран – донесен народним гласањем.
Plenum – од plenus, 3 – пун. Данас означава седницу на којој учествују сви чланови.
Quōrum – генитив множине односне заменице qui – од којих, чији (quōrum praesentia sufficit – чије присуство је довољно). Термин означава потребан број присутних посланика на седници да би одлуке биле пуноважне.
Referendum – оно што треба да се реферише. Ова реч се употребљава данас да означи гласање, када се цео народ или нека ужа заједница изјашњава о неком питању.
Scripta – оно што је написано. Скрипта данас представљају писана предавања.
Sponsor, sponsōris m – јамац. Овим именом се данас назива појединац или фирма која финансира уметничке, културне или спортске манифестације, а за узврат добија рекламу.
Status, us m – стање, положај. Означава правни, социјални, професионални положај неког лица; прилике у друштву; правни положај неке територије.
Terror, terrōris m – страх. Данас се под овим термином подразумева страховлада, политичко насиље. Тероризам – владавина застрашивањем; политичка борба заснована на застрашивању, насиљу, претњама, убиствима и сл.
Tribūnal, tribunālis n – узвишено место на Римском форуму на коме је седео претор и судио; столица на којој су првобитно седели трибуни, касније и други чиновници, док су судили или обављали неку другу јавну службу. Данас термин означава суд.
Ultimatum – последњи предлог за закључивање неког споразума. Неприхватање предлога значи прекид даљих разговора, а често и примену силе (ultimus, 3 – последњи).
Veto – забрањујем (1. лице једнине презента глагола vetāre). У старом Риму су народни трибуни ветом проглашавали одлуке сената неважећим. И данас је остао у употреби исти термин: ставити вето – забранити.
Salvete, amici! 