Акузатив са инфинитивом

Када се једна обавештајна реченица подреди неком глаголу, њен субјекат прелази у акузатив, а предикат у инфинитив:

Discipuli discunt. – Ученици уче.                                                                                                              ↓              ↓                                                                                                                                               nom.pl.      3.pl.

Grammaticus sperat discipulos discere. – Учитељ се нада да ученици уче.                                                                            ↓              ↓                                                                                                                                                acc.pl.      inf.

Дакле, акузатив са инфинитивом стоји уместо зависне обавештајне реченице која у латинском језику не постоји: акузатив преузима улогу субјекта зависне реченице, а  инфинитив је у служби предиката.

Ако је предикат обавештајне реченице именски, његов именски део ће прећи у акузатив заједно са субјектом (јер предикат мора да се слаже са субјектом):

Marcus est bonus discipulus. – Марко је добар ученик.                                                                      ↓                       ↓                                                                                                                                     nom.sg.              nom.sg.

Scio Marcum esse bonum discipulum. – Знам да је Марко добар ученик.                                                ↓          ↓                ↓                                                                                                                                acc.sg.    inf.           acc.sg.

Ако је субјекат лична заменица, она мора да се наведе у конструкцији акузатива са инфинитивом јер се из инфинитива не види о ком лицу је реч:

Scis me bonum discipulum esse. – Знаш да сам (ја) добар ученик.                                                    ↓                ↓                       ↓                                                                                                                      acc.         acc.sg.               inf.

Existimo me bonum discipulum esse. – Сматрам да сам (ја) добар ученик.

За 1. лице једнине се увек узима me, за 1. лице множине nos, за 2. лице у једнини te а у множини vos.

За 3. лице постоје две заменице. Ако се лична заменица за 3. лице односи на субјекат главног глагола узима се повратна заменица se, иначе за 3. лице стоји eum/eam у једнини и eos/eas  у множини (заменица is, ea, id у акузативу):

Marcus dicit se bonum discipulum esse. – Марко каже за себе да је добар ученик.

Marcus dicit eum bonum discipulum esse. – Марко каже за њега да је добар ученик.

Акузатив са инфинитивом долази иза глагола говорења, мишљења, опажања, хтења, осећања као и иза глагола којим се изриче наредба, забрана или допуштање; јавља се такође иза безличних глагола и безличних израза са esse (погледати табелу на стр. 24-25 у уџбенику!).

Радња акузатива са инфинитивом може да се одвија у исто време када и радња главног глагола, а може да се догоди и пре или после радње главног глагола – то се види по инфинитиву:

  1. Инфинитив презента показује истовременост:                                                                    Servi dicunt dominum revenīre. – Робови кажу да се господар враћа.
  2. Инфинитив перфекта показује да се радња догодила пре радње главног глагола:    Servi dicunt dominum revenisse. – Робови кажу да се господар вратио.
  3. Инфинитив футура показује радњу која ће се догодити после радње главног глагола:                                                                                                                                                Servi dicunt dominum cras reventūrum esse*. – Робови кажу да ће се господар сутра вратити.

* партицип у оквиру инфинитива мора да прати род, број и падеж именице на коју се односи: dominum reventūrum, dominos reventūros, dominam reventūram, dominas reventūras.

Иза глагола хтења стоји инфинитив презента:

  • ако субјекат хоће нешто да уради стоји сам инфинитив:

Puer vult dormīre. – Дечак хоће да спава.

  • ако пак субјекат хоће да неко други нешто уради, онда стоји акузатив са инфинитивом – лице које треба нешто да уради је у акузативу, а оно што треба да уради је у инфинитиву:

Mater vult puerum dormīre. – Мајка хоће да дечак спава.

Иза глагола којим се изриче наредба, забрана или допуштање стоји акузатив са инфинитивом презента – лице коме се нешто наређује, забрањује или допушта је у акузативу док инфинитив показује шта се наређује, забрањује, допушта:

Mater iussit ancillam cenam parāre. – Мајка је наредила служавки да спреми вечеру. (дословно: Мајка је наредила да служавка спреми вечеру.)

Лице коме је упућена наредба или забрана обично се преводи дативом.

Уколико лице није наведено, инфинитив је у пасиву:

Mater iussit cenam parāri. – Мајка је наредила да се спреми вечера.

Конструкција мора да буде пасивна и онда када постоје два лица од којих је једно лице субјекат а друго објекат:

Mater ancillam vocāvit. – Мајка је позвала служавку.                                                                      ↓              ↓            ↓                                                                                                                                  nom.sg.   acc.sg.   3.sg.perf.

Ако хоћемо да кажемо да сам ја чула да је мајка позвала служавку, субјекат (мајка)  не можемо да пребацимо у акузатив јер већ постоји једно лице у акузативу у служби објекта (служавка), те не би било јасно ко је кога позвао – субјекат и објекат не могу да буду у истом падежу јер се не би знало ко врши а ко трпи радњу. Конструкцију дакле морамо да пребацимо у пасив – вршилац радње ће бити у аблативу са предлогом a/ab, трпилац радње ће остати у акузативу, а инфинитив ће бити пасиван:

Audīvi ancillam a matre vocātam esse. – Чула сам да је мајка позвала служавку.                                    ↓                ↓                    ↓            (Чула сам да је служавка позвана од мајке.)                       acc.sg.       abl.sg.     inf.perf.pas.

Овај унос је објављен под Граматика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s