Партиципи

Партиципи су глаголски придеви. Разликују род, мењају се по падежима као придеви и слажу се као придеви са именицом на коју се односе у роду, броју и падежу.

У латинском постоје партиципи презента, перфекта и футура. Партицип перфекта је пасиван, док партицип презента и партицип футура имају активно значење.

Партицип перфекта пасива имамо у навођењу глагола, на четвртом месту. Мења се по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој). Показује радњу која је завршена пре главног глагола:

Urbem captam incendimus. – Запалили смо освојен град (град који смо освојили, пошто смо освојили).

Omnes amīci vocāti ad cenam venērunt. – Дошли су на вечеру сви позвани пријатељи.

Партицип перфекта депонентних и семидепонентних глагола нема пасивно значење:

Oblīta lucernam exstinguere domum incendi. – Заборавивши да угасим лампу, запалила сам кућу (пошто сам заборавила, јер сам заборавила…).

Партицип футура актива се добија када се партиципу перфекта пасивног одбије завршетак -um и дода -ūrus, -ūra, -ūrum:

laudo, 1. laudāvi, laudātum → laudatūrus, laudatūra, laudatūrum (онај који ће хвалити, онај који намерава да хвали)

Партицип футура актива се мења по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој).

Подразумева радњу која ће се догодити после главног глагола. Показује такође намеру да се радња изврши:

Dux militibus pugnatūris magnum praemium pollicitus est. – Вођа је обећао велику награду војницима који ће се борити (војницима који намеравају да се боре).

Veni in bibliothēcam lectūra. – Дошла сам у библиотеку да читам / са намером да читам / намеравајући да читам.

Партицип презента актива се гради тако што се на презентску основу глагола 1. и 2. конјугације дода завршетак -ns за номинатив и -ntis за генитив једнине, а код глагола 3. и 4. конјугације -ens за номинатив и -entis за генитив једнине:

laudo, laudāre → laudans, laudantis (онај који хвали, хвалећи)

teneo, tenēre → tenens, tenentis (онај који држи, држећи)

disco, discere → discens, discentis (онај који учи, учећи)

capio, capere → capiens, capientis (онај који хвата, хватајући)

venio, venīre → veniens, venientis (онај који долази, долазећи)

Партицип презента се мења по трећој деклинацији као придеви са једним завршетком, само што у аблативу једнине има завршетак -e уместо -i.

Партицип презента показује трајну, несвршену радњу која је истовремена са радњом главног глагола. Има увек активно значење:

Magister discipulum discentem laudat. – Учитељ хвали ученика који учи (јер учи, ако учи, када учи..).

Magister discipulum discentem laudāvit. – Учитељ је похвалио ученика који је учио (јер је учио, када је учио..).

Magister discipulum discentem laudābit. – Учитељ ће похвалити ученика који буде учио (ако буде учио, када буде учио).

Иза глагола опажања партицип презента стоји уз објекат да покаже у каквом стању опажамо објекат:

Spectābam pueros ludentes. – Посматрала сам децу како се играју.

Audīvi poētam carmina sua recitantem. – Чула сам песника како чита наглас своје песме.

Када се односи на субјекат, може да се преведе глаголским прилогом садашњим:

Puer currens cecidit. – Дечак је трчећи пао (одн. док је трчао, пао је).