Партиципи

Партиципи су глаголски придеви. Разликују род, мењају се по падежима као придеви и слажу се као придеви са именицом на коју се односе у роду, броју и падежу.

У латинском постоје партиципи презента, перфекта и футура. Партицип перфекта је пасиван, док партицип презента и партицип футура имају активно значење.

Партицип перфекта пасива имамо у навођењу глагола, на четвртом месту. Мења се по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој). Показује радњу која је завршена пре главног глагола:

Urbem captam incendimus. – Запалили смо освојен град (град који смо освојили, пошто смо освојили).

Omnes amīci vocāti ad cenam venērunt. – Дошли су на вечеру сви позвани пријатељи.

Партицип перфекта депонентних и семидепонентних глагола нема пасивно значење:

Oblīta lucernam exstinguere domum incendi. – Заборавивши да угасим лампу, запалила сам кућу (пошто сам заборавила, јер сам заборавила…).

Партицип футура актива се добија када се партиципу перфекта пасивног одбије завршетак -um и дода -ūrus, -ūra, -ūrum:

laudo, 1. laudāvi, laudātum → laudatūrus, laudatūra, laudatūrum (онај који ће хвалити, онај који намерава да хвали)

Партицип футура актива се мења по 1. и 2. деклинацији (женски род по првој деклинацији, мушки и средњи по другој).

Подразумева радњу која ће се догодити после главног глагола. Показује такође намеру да се радња изврши:

Dux militibus pugnatūris magnum praemium pollicitus est. – Вођа је обећао велику награду војницима који ће се борити (војницима који намеравају да се боре).

Veni in bibliothēcam lectūra. – Дошла сам у библиотеку да читам / са намером да читам / намеравајући да читам.

Партицип презента актива се гради тако што се на презентску основу глагола 1. и 2. конјугације дода завршетак -ns за номинатив и -ntis за генитив једнине, а код глагола 3. и 4. конјугације -ens за номинатив и -entis за генитив једнине:

laudo, laudāre → laudans, laudantis (онај који хвали, хвалећи)

teneo, tenēre → tenens, tenentis (онај који држи, држећи)

disco, discere → discens, discentis (онај који учи, учећи)

capio, capere → capiens, capientis (онај који хвата, хватајући)

venio, venīre → veniens, venientis (онај који долази, долазећи)

Партицип презента се мења по трећој деклинацији као придеви са једним завршетком, само што у аблативу једнине има завршетак -e уместо -i.

Партицип презента показује трајну, несвршену радњу која је истовремена са радњом главног глагола. Има увек активно значење:

Magister discipulum discentem laudat. – Учитељ хвали ученика који учи (јер учи, ако учи, када учи..).

Magister discipulum discentem laudāvit. – Учитељ је похвалио ученика који је учио (јер је учио, када је учио..).

Magister discipulum discentem laudābit. – Учитељ ће похвалити ученика који буде учио (ако буде учио, када буде учио).

Иза глагола опажања партицип презента стоји уз објекат да покаже у каквом стању опажамо објекат:

Spectābam pueros ludentes. – Посматрала сам децу како се играју.

Audīvi poētam carmina sua recitantem. – Чула сам песника како чита наглас своје песме.

Када се односи на субјекат, може да се преведе глаголским прилогом садашњим:

Puer currens cecidit. – Дечак је трчећи пао (одн. док је трчао, пао је).

Овај унос је објављен под Граматика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s